Кравица на Божић 1993. године

Пише: српскопитање

Кравица (општина Братунац), у овом случају реч је о чисто српском подручју које сачињава више села: Кравица, Брана Бачићи, Поповици, Мандићи, Оправдици и др. (са преко 2300 становника српске националности) и селом са најстаријом српском школом у овом крају, којусу мештани подигли још 1878. Напад је извршен 7. јануара (на Божић) 1993. године, а жртве тог напада су:

Ерић (Микаила) Негослав, Ерић (Николе) Кристина, Гаврић (Паје) Пајкан (1963),

Николић (Тодосије) Милован (1946), Поповић (Косте) Ристо (1920), Поповић (Ристе) Костадин(1947), Божић Мара (1909), Божић (Стојана) Стево (1951), Лазић (Душана) Крсто (1933), Момчиловић (Драге) Миладин (1935), Николић (Марка) Васо(1920), Николић (Цвијана) Митар(1927), Обачкић Љубица (1918), Стевановић (Васиља) Танкосава (1938), Стојановић (Стојана)Владимир (1915) и Јовановић (Митра) Стојан (1948). Кравица је данас опустошена, што се није догодило ни у време најжешћих немачких и усташких разарања у току другог светског рата.

Међу бројним нападачима, а према слободној процени било их је најмање преко хиљаду из свих муслиманских крајева који окружују Кравицу (Церска, Коњевић Поље, Побуђе, Глогова…), препознати су: Насер Орић, Зулфо Турсуновић, Ферид Хоџић, Бећир Меканиц, Бајро Османовић „Миш“, Неџад Бектић, Хакија Мехољиц, Веиз Шабић, Незир Зебриц, Шефик Ахметовић, Мустафа Голић, Есма Кивериц, Мирсад Сулејмановић, Мухамед Чикарић, Шемсудин Салиховић, Сулејман Мујчиновић, Јунуз Мехић, Ејуб Голић „Љубо“, Фикрет Мустафић, Мурат Авдић, Мухамед Јахић, Мурат Дурић, Муниб Бећировић, Фадил Шахбаз, Шабан Муминовић, Мушан Османовић, Заим Мехић, Мехо Алић и Абид Орловић и др.

О нападу на Кравицу сведоче: Ратко Николић, Милорад Николић, Милановић Милена и Николић Милосава. Шиљковићи (општина Братунац), српско село (90 становника српске националности) нападнуто кад и Кравица, 7. јануара 1993. на Божић. Тада је село опљачкано и попаљено, а жртве напада су: Долијановић (Душана) Миладин (1963), Стевановић (Радована) Милан (1973), Богићевић (Јована) Слободан (1947), Богићевић (Слободана) Новица (1976), Радовић (Драге) Божо (1943), Вишњић (Тодора) Ратко (1949), Павловић (Радована) Радоје (1936), Радовић (Љубе) Раденко (1974), Радовић (Радосава) Драган (1968), Радовић (Ђорђа) Васкрсије (1956), Веселиновић (Костадина) Лазар (1935), Сављевић (Саве) Миле (1964) и Ђокић (Станка) Станоје (1942).

Напад су извршиле исте војне формације које су напале и суседна селана подручју Кравице.

– из књиге Миливоја Иванишевића ХРОНИКА НАШЕГ ГРОБЉА