Лансер јун ’95.
Пише: Зоран СТАНОЈЕВИЋ
Непријатељске снаге и даље безуспјешно надиру преко Веле ка Раковици. Операција Текбир је у пуној снази. Наше јединице се успјешно бране, наносећи непријатељу велике губитке. У реону Раковице је распоређена и јединица специјалне полиције.
Напади трају већ данима. До наше команде стиже информација да се између Годуше и Кралупа почињу скупљати значајне непријатељске снаге. Командант Седмог корпуса је на састанку у Какњу рекао да његова војска има снаге да пробије српске положаје и крене ка Илиџи.
Команда нашег корпуса је упозната са планом непријатеља и предузима противмјере.
У реон Раковице се шаље лансер авио-бомби, познатијих као „крмаче“.
То је једноставан лансер на камиону ФАП. На каросерију су поварене шине на које се постави бомба и лансира ка непријатељу. На саму бомбу су постављене ракете које бомбу носе ка непријатељу. Бомба је тежине око сто килограма.
План је бомбу испалити на непријатељске јединице које се групишу.
Лансер је извучен на реон Веле, добро скривен, и чека наредбу за лансирање. Бомба је постављена и чека се наредба. Сам лансер није у борбеном положају, нити су заузети елементи за испаљење. ФАП је скривен иза куће.
Само лансирање се врши помоћу струје, чији импулс пали ракетно гориво и лансира бомбу. Струја се узима из акумулатора возила.
Испаљење се врши једноставним постављањем клеме на акумулатор. Струја потече ка ракети и врши опаљење.
Посада лансера је у хладовини, слуша музику са радија.Необично миран дан.Само повремена пуцњава и по нека граната која прозуји преко њих ремети тишину. У близини њих је и један вод специјалне полиције, који крадуцка струју са акумулатора за своје потребе.
У једном моменту Гоци из специјале закачи жицу и искључи радио. Крену ка ФАП-у да споји жице.
Како приђе, угледа клему како виси поред акумулатора. „Види, спала им клема“, помисли. Подиже је и споји. У том се уз заглушујучу буку активираше ракете и понесоше бомбу.
Гоци се уплаши и шмугну за кућу.
Бомба полетје и након стотинак метара паде у њиву са кромпирима, уз снажну експлозију.
Посада лансера скочи, изненађена – шта би? Питају се како, откуд лансирање кад ништа нису пипнули.
Гоци иза куће вири, а на ободу села се зачу кукњава:
„Јао, људи, погибе ми Мада! Лееееле!“
Гоци се сав стресе и помисли: „Шта урадих, мајко моја…“
Посади око лансера ништа није јасно.
У њиви и даље дрека. Гоци потрча да види шта је. А тамо Реља сједи поред рањене кобиле, око њих разбацани напола печени кромпири. Реља јеца: „Мада моја, сунце моје, убише ми те Турци!“
Скупи се још војске, питају има ли ко рањен сем Маде.
Сазнаше да нема нико и почеше да галаме на Рељу:
„Шта кукаш, јебала те Мада! Ми мислили по села изгинуло!“
Добро је помисли Гоци и потрча ка Раковици да не би ко постављао каква незгодна питања, мислећи: „Јебала те Мада, ал’ ме испрепада…“колко се дере кода му је матер рањена а не кобила.
ФОТО: фејсбук
