Максим Пасар, нанајски снајпериста у Стаљинграду

Научио је да гађа звер у око како не би оштетио животињско крзно…

Пише: Деки РС

Нанајци су народ који живи на крајњем истоку Русије у Хабаровској покрајини, лов је у њиховим генима као средство преживљавања.

У селу Нижњи Катар, 1923. године родило се дете које је од малих ногу научило да прати ловину сатима.

Максим Пасар имао је 18 година када се његова земља нашла у рату.

Са својим псом прешао је 70 километара и као добровољац се пријавио у регрутни центар.

У лето 1942. године Немачка је покренула акцију „Случај плаво”, била је ово продужена рука операције „Барбароса.”

Немачке снаге већ су заузеле највећи део европских области СССР-а, као и Севастопољ, главну луку Црноморске флоте Совјетског Савеза.

Украјину, као највећу житницу, је добио, па је овом акцијом Фирер желео да пређе реку Дон, пресече Волгу и на југу избије на богата нафтна поља Мајкопа.

Крајњи циљ био је да се пређе Кавказ и да се иде на Баку у Азербејџан.

Фирер је у овим својим плановима био толико озбиљан да је по први пут главно командно место преместио из Берлина у Винице у Украјини.

Из овог најисточнијег штаба, он ће поред Немаца командовати и Италијанима, Румунима, Французима, Мађарима, као и једном бригадом од 5.000 усташа.

Падом Ростова у јулу ’42. године отворена су врата Кавказа.

Ипак, између Дона и Волге сместио се град Волгоград, тада Стаљинград, а вековима пре тога звао се Царицин.

Битка за Стаљинград завршена је на данашњи дан 1943. године, а милионски губици с обе стране говоре да не постоји тако крвава битка у историји.

Због уличних борби прса у прса, ту битку су преламали снајперисти.

Немачким војницима чак је било забрањено да салутирају официрима, како снајперисти не би уочили ко је официр.

Демонстрирајући своје ловачке вештине, Максим Пасар одмах је постао припадник 117. стрељачког пука 23. стрељачке дивизије.

За првих месец дана Стаљинградске битке ликвидирао је 56 непријатељских војника, због чега је награђен снајперском пушком.

До тада је „ловио“ обичном „Мосинком”, а на позицију је редовно одлазио када би свитала зора, а враћао се ноћу.

О његовом лову на нацисте и камуфлирању писале су све новине тога доба.

Након што је децембра ’42. године рањен, Пасар је добио улогу инструктора како би своје знање пренео другим војницима који су имали талента за формацијско место снајперисте.

Снајперисти које је он обучио, касније су погодили 775 мета.

У разрушеном лавиринту Стаљинграда, његова лична дејства толико су утицала на морал Немаца да је за његову главу Фирер понудио награду од 100.000 рајхмарака.

Својим деловањем, управо је он наговестио крај „Барбаросе”, и најавио то да ће први пут у Другом светском рату немачке трупе кренути да се повлаче.

Пасар је 22. јануара 1943. године обезбеђивао подршку пешадијским јединицама.

Овде га је сустигао смртоносни метак, а десетак дана касније, предајом Шесте армије завршен је најкрвавији сукоб Другог светског рата, Стаљинградска битка.

Пасар је сахрањен у заједничкој гробници палих бораца.

Данас његово име носи основна школа и Дом културе који се налазе у његовом родном месту, а једна од улица у Волгограду носи његово име.

Владимир Путин му је 2012. године постхумно доделио орден Хероја Руске Федерације.

Према захтеву породице, овај орден данас се чува у Хабаровском музеју.

У тренутку погибије Максим Пасар имао је 19 година, и на свом конту 237 ликвидираних војника који су на рамену носили „кукасти крст”…

ФОТО: фејсбук