Српски манастири и цркве – највећа цивилизацијска достигнућа Словена

Пише: српскопитање

Највећа цивилизацијска достигнућа у читавом словенском свијету у доба средњег вијека су српске цркве и манастири.

Ниједан други словенски народ нема овакав средњи вијек као Срби и нема такава цивилизацијска достигнућа као што су то српски манастири.

Највећа ремек-дјела средњевековног сликарства у свијету се налазе у Србији, попут Милешевског Белог анђела, фреске гаврана који храни Светог Илију у Морачи, Сопоћана, Пећке патријаршије, Светог Наума итд.

Ми Срби смо у средњем вијеку направили посебан стил зидног фрескописања на живом малтеру, чиме су осликавани српски манастири (зато и толико трају), и највећи домети таквог сликарства се налазе у Србији и српским црквама и манастирима.

Подсјетимо да у српској сакралној архитектури постоје три основна стила, које видимо на овој слици.

1) РАШКИ СТИЛ је доминатан у оквирно током 12. и 13. вијека. Највише се везује за великог жупана Стефана Немању (1166-1196) и његове синове и најближе сроднике. Најбољи примјери су манастир Светог Николе код Куршумлије, Ђурђеви ступови код старог Раса тј. Новог Пазара, Жича код Краљева, Милешева код Пријепоља, Морача код Колашина, Сопоћани код старог Раса тј. Новог Пазара и храм Светог Ахилија у Ариљу краља Драгутина итд.

2) ВАРДАРСКИ СТИЛ (или српско-византијски) доминира у 13. и 14. вијеку, а највише за вријеме српског краља Милутина, који је изградио највећи број сакралних објеката од свих владара у српској историји. Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у Вардарском стилу су: Богородица Љевишка у Призрену, Краљева Црква у манастру Студеници код Краљева, Грачаница код Приштине, Пећка патријаршија у Пећи, Нагоричане код Куманова, Матејче код Куманова и Лесново код Пробиштипа итд.

3) МОРАВСКИ СТИЛ доминира од средине 14. вијека па све до пада српских земаља под Турке средином и крајем 15. вијека. Највећи градитељ сакралних објеката у овом стилу је Свети кнез Лазар косовски са својим многобројним задужбинама. Најзначајнији архитектонски споменици Моравског стила су: црква Лазарица у Крушевцу, манастир Љубостиња код Трстеника, Каленић код Рековца, Манасија код Деспотовца и Раваница код Ћуприје.

Ово што ми имамо је највећи цивилизацијски домет читавог словенског свијета у средњем вијеку и треба да будемо поносни на то и да имамо одговорност да та достигнућа наших предака очувамо и новим објектима допуњавамо.

Извор: Историја Срба

ФОТО: фејсбук