Мајор Коста Тодоровић жив спаљен у Сребреници 1914. године
Пише: српскопитање
Сребреница је постала симбол глобалистичких елита због нечег другог али нико никада не помиње шта се у Сребреници дешавало за вријеме Првог светског рата или Другог светског рата.
И тада је већина сребреничких муслимана узимала униформе окупатора убијајући своје комшије православне Србе и народ из ког су потекли.
Када је Аустроугарска напала Краљевину Србију јула 1914. године и када је поражена на Церу августа 1914. године, почиње општи аустроугарски напад на Србију преко Дрине, са великим борбама на Мачковом камену итд.
Негдје у то вријеме, један лудо храбри Ужичанин, четник из Балканских ратова и питомац 32. класе српске Војне Академије, долази на идеју да, иза линија фронта, герилски организује отпор и акције против аустроугарског окупатора на територији Босне која је била под аустроугарском окупацијом.
Четници су иначе били прве специјалне јединице неке војске у свијету, уз британске командосе.
Српска Врховна команда услишава ту жељу и оснива Златиборски четнички одред под командом мајора Косте Тодоровића.
Сам Коста Тодоровић бира пар стотина људи са којима тајно прелази Дрину и отпочиње жестоке борбе са Аустроугарском војском.
Потпуно збуњена и ошамућена аустроугарска војска није знала како да реагује на појаву српске гериле иза линија фронта и мајор Коста Тодоровић са својим четницима прави велику пометњу надирућој аустроугарској војсци.
Четници ослобађају велики дио Подриња и чак ослобађају Сребреницу 5. септембра 1918. године, иза леђа стотинама хиљада аустроугарских војника који у том тренутку почињу борбе на Дрини покушавајући да продру у Србију.
Међутим, у борбама око Сребренице, које постају све жешће, мајор Коста Тодоровић на Караџића брду бива тешко рањен у обе ноге и покушава да се са својим четницима склони на сигурније место.
Ту Аустроугари (муслимани и Хрвати) заробљавају мајора Косту Тодоровића заједно са студентом Јованом Живановићем Ватреником и одводе их у Сребреницу.
У Сребреници су спремили велику ломачу у којој су живе спалили мајора Косту Тодоровића и Јована Живановића Ватреника.
Посљедње што је Тодоровић узвикнуо прије но што га је прогутао пламен било је:
„Живјела Велика Србија!“
Већина четника Косте Тодоровића, који су пошли у овако лудо храбру акцију, је такође изгубило животе око Сребренице.
Подвиг Косте Тодоровића је задивио савезничке извјештаче и о њему је са великим одушевљењем писао француски књижевник Анри Барби.
Велики српски јунак Коста Тодоровић данас нема споменик ни у Сребреници у којој је жив спаљен, нити у родном Ужицу, а нема ни улице нити тргове назване по њему, док партизански крвници и окупатори и данас красе српске градове и тргове.
На фотографији Аустроугари (тј. муслимани и Хрвати у аустроугарској униформи) спаљују живог мајора Косту Тодоровића и студента из Брчког Јована Живановића Ватреника у Сребреници.
ФОТО: фејсбук
