Медијска празнина, шовинизам и неартикулисано новинарство Петра Комненића
Пише: Спасоје ТОМИЋ
Изјава Петра Комненића, у којој грађане Зете и Ботуна поспрдно назива „људима који су порасли на ливадама“, представља не само лични вриједносни суноврат једног медијског радника, већ и јасан доказ дубоко укоријењеног презира према сопственом народу, његовој традицији и историјском памћењу.
Такав говор не припада домену новинарства, већ идеолошкој пропаганди. Новинар информише, анализира и поставља питања у јавном интересу. Комненић, међутим, не информише он квалификује, не анализира – он понижава, не поставља питања он пресуђује. И то са позиције медијске антисрпске испоставе, чији је основни задатак да деградира све што има коријен, име и идентитет!
Назвати људе „пораслим на ливадама“ није метафора, већ социјални и културни расизам, својствен онима који се стиде поријекла, па га пројектују као ману код других.
Академски посматрано, овдје није ријеч о lapsus linguae, већ о континуитету дискурса који српски народ и његове заједнице представља као примитивне, недовољно „урбане“ и самим тим неподобне да учествују у јавном и политичком животу. То је добро позната матрица која је колонијална по духу а аутошовинистичка по садржају.
Зато је вријеме да се ствари назову правим именом, Петар Комненић није новинар. Он је идеолошки активиста са медијском легитимацијом, чији је задатак да вријеђа, етикетира и дехуманизује а све у име наводне и тзв грађанске пристојности.
Грађани Зете и Ботуна нису „порасли на ливадама“, они су порасли на историји, жртви и слободарској вертикали коју ниједна редакција, ниједан донатор и ниједан медијски пројекат не могу избрисати. А они који то покушавају, само свједоче о сопственој интелектуалној и моралној празнини.
ФОТО: фејсбук
