Милорад Арлов – јунак из “Књиге о Христу”
Сигурно је један од “копија” јунака у “Књизи о Христу”, или животно
карактерно извајан по Библији, патриотизмом и вјером чува Православље, а
дјелима српски народ на Косову и Метохији.
Милорад Арлов, бањалучки фудбалер, хуманитарац и патриота, и сам
прошао животну голготу “Олује” 1995, напустивши свој родни Кордун, већ
десет година гради мостове братства од “свете српске земље” и Пећке
Патријаршије, све до Трста и Италије, будећи браћу и фудбалере, да
најплеменитијом игром – даром од Бога, на “путу нашег народа”, чувају
српство и православно биће. Захваљујући Арлову лопта игра и у Грачаници,
Бабином мосту, Зубином потоку, Косовској Митровици, Ужицу, Рушњу,
Београду, Новом Саду, “Јаши Томићу”, Власеници, Приједору, Војнићу,
Пирану, Трсту… жеља су, каже, и далеке Сједињене Америчке Државе.
С ветеранима Фудбалског клуба “Врбас”, уочи Ђурђевдана, 3. маја 2008.
године први пут је посјетио Космет, тачније Косовску Митровицу и “свезао
заставе” са ветеранима “Трепче”, онда се српска фудбалска породица
“играча послије каријере” проширила на све горе наведена мјеста и градове,
а екипу Радио-телевизије Републике Српске, у којој је професионално
запослен као и супруга Нада, редовно води на меморијални турнир “Играјмо
за 16”, посвећен страдалим радницима РТС-а у злочиначком НАТО
бомбардовању и агресији на СР Југославију 1999. године. Стигао је, са тимом
РТРС-а и до Вићенце, у Италији, као и Богојављенског сабирања у Брчком
али, увијек воли да се врати на почетак…
-Косово и Метохију сматрам и доживљавам као духовну храну и моћ цијелог
српског народа ма гдје живио. Без њега, не би били исто, не би били
различити од других народа. То је наше! Као предсједник ветерана “Врбаса”
из протеста, не признавајући независност “Косова“ које је 17. фебруара 2008.
године то једнострано прогласило, у Косовску Митровицу довео сам
ветеране из Бањалуке 3. маја исте године, да одиграмо пријатељску
фудбалску утакмицу са ветеранима ФК “Трепча”. То је био, спонтани, почетак
свих мојих хуманитарних акција за Космет. Од тада до данас био сам 87 пута
на Косову и Метохији и увијек ми је срце куцало убрзано, и расло. Доласком
на Космет ја сам се просто просвјетлио – почео је своју причу обичног човјека
великих вриједности, Милорад Арлов.
Сваки пут до 2011. године, када су ветерани “Врбаса” долазили на Космет
доносили су помоћ за дјецу, спортисте, болесне, угрожене и посјећивали
српске светиње.
-Од 2010. године, на мој приједлог, делегације са читавог Косова и Метохије
биле су више пута код предсједника Републике Српске Милорада Додика,
предсједника Владе Жељке Цвијановић и Народне скупштине Недељка
Чубриловића, а сваке године широка делегација са Косова и Метохије
позивана је за Дан републике, Светог Стефана, 9. јануара. Када су Албаници
- године хтјели на силу да интегришу сјевер покрајине основао сам, у
оквиру Удружења грађана, Одбор за помоћ Србима Косова и Метохије из
Бањалуке које броји 25 чланова. Од те године почиње интезивно моје
хуманитарно дјеловање за јужну српску покрајину. Од августа до краја 2011.
године шест шлепера, или 150 тона, хуманитарне помоћи прикупљено је
путем нашег Одбора у цијелој Републици Српској и путем Центра за
социјалну помоћ Косова и Метохије подијељено угроженим грађанима
сјевера Космета. Те 2011. посјетио сам више од седам пута на барикадама
српски народ на сјеверу Космета – наставио је Арлов.
Ех, како је тај фудбал чудноват, почело је борбом за природни опстанак с
лоптом, а стигло се…
-Министру у Влади Републике Српске Петру Ђокићу, који је два пута био са
мном на Космету, 2012. године предложио сам да Република Српска сагради
зграду у Косовској Митровици. Народна Скупштина је једногласно одлучила
и преко Владе обезбиједила пола милиона марака за зграду од 800
квадратних метара. Камен темељец је положен годину касније, зграда је
саграђена и усељена 2014. године. У њој је осам социјалних станова поклон
Републике Српске за Србе који су протјерани из својих домова широм
покрајине. Центар за социјални рад Космета добио је од Републике Српске
160 квадрата простора, предвиђен је и Културни центар Републике Српске –
“исповидио” се Арлов.
А тек акција „Спојимо српску дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“
која ће ове године имати своје “шесто издање”.
-Тим пројектом, у пет узастопних година у Републици Српској, код својих
вршњака, по седам дана, боравило је око 2.500 српске дјеце са читавог
Космета. Више стотина наставника, на десетине начелника и предсједника
општина из Српске и Космета укључено је у тај пројекат. Акција је изузетно
допринијела повезивању српског народа Космета и Републике Српске и
подржана од предсједника Милорада Додика и највиших институција,
градова и општина Републике Српске, Канцеларије за Косово и Метохију у
Влади Србије, Генералног конзулата Србије у Бањалуци и више
министарстава у Влади Републике Српске. Ових шест година најмасовнији
пројекат био је прошле године у 13 градова и општина Републике Српске:
Нови Град, Приједор, Бањалука, Лакташи, Градишка, Прњавор, Дервента,
Брод, Модрича, Шамац, Петрово, Бијељина и Требиње, дошло је 650 српске
дјеце, 50 наставника. Седмом акцијом ове године, од 16. до 23. јуна
боравиће је око 900 дјеце у пратњи више од 70 наставника и гости ће да буду
из свих српских општина са Косова и Метохије. Поносан сам на ову акцују у
коју је укључено неколико десетина хиљада Срба са Космета и Српске, а у
свему настала су многа кумства, посјете на славама и весељима, веза српког
народа је постала снажна и јака – истиче Арлов.
Много, много новца је подијељено дјеци и породицама на Космету од
хуманих људи из Републике Српске. Новац је послан за 40 породица са троје
дјеце, на Видовдан 2013. Исте године помогнута је и Милица Ђорђевић, тада
једино српско дијете у Призрену, касније и два пута по 2.000 евра за сву
призренску дјецу. Послије хуманитарне акције донирано је и 12.000 евра за
помоћ у опремању Дома здравља у Гораждевцу. За стотину дјеце, сваком по
250 евра, путем Одбора за помоћ Србима на Космету, помогао је и
предсједник Српске Милорад Додик. Од 2011. до 2017. преко Телекома
Републике Српске организовано је успјешно и реализовао седам
хуманитарних акција за болесну дјецу на сјеверу Космета: Кристину
Милутиновић (Лепосавић), Миленка Тимотијевића, Емилију Марковић и
Павла Анђелковића (Звечан), Дарка Петровића (Гораждевац), који је
нажалост преминуо и Елену Ракић (Косовска Митровица) за коју су
проведене три акције. Укупно за лијечење дјеце прикупљено је око 70.000
евра.
-Ако ћемо да набрајамо, а видим да хоћемо, не да се хвалимо, већ
забиљежимо, уз играње фудбала организована је и акција 2015. за опремање
педијатрије у Клиничком центру у Митровици са 3.400 евра, а годину касније
организован је долазак љекара са Космета у Републику Српску. Десет година
за редом за школску дјецу с југа и сјевера организовао сам Никољданске и
божићне пакетиће за више од 12.000 дјеце. И не бих даље осим да кажем да
је Република Српска увијек била и биће уз Косово и Метохију – поручује
бањалучки хуманитарац.
И стварно, набрајању нема краја, дугачак је списак, Арлову су захвалне
породице Ђокић, Максимовић из Косовске Каменице, Мемеровић у
Осојанима, Станковић у селу Одевце Ново Брдо до Косовског Поморавља…
Одбор је обезбиједио из Републике Српске дугорочну стипендију, по 100
евра, сваком на мјесечном нивоу, за троје угрожене дјеце: Немању
Павловића из Звечана, Николију Максимовић и Александру Станковић
Косовске Каменице. Донатор из Словеније Ненад Јефтинић обезбиједио је
стипендију за Николу Пашића, дјечака из Косовске Митровице којем је умрла
мајка. Донатор из Српске који не жели да му се име помиње даје 6.000 евра
годишње, као пензионер!
-Имамо много болесне дјеце на Космету и зато сам ургирао да уочи
Видовдана, 26. јуна 2017. године на иницијативу Одбора којег водим Влада
Републике Српске додјели просторије новооснованом Удружењу родитеља
„Подржи ме“ из Косовске Митровице. То Удружење сабрало се из велике
муке да помогне својој болесној и дјеци са посебним потребама, броји око
70 породица на сјеверу Косова и Метохије. Република Српска подржава
Удружење за које смо сакупили 36.000 евра, а донација је уручена на првој
Академији на Косову и Метохији у Звечану, Радничком дому “Трепча”, 12.
јануара ове године. Наш Одбор и цијела Република Српска стали су иза
Удружења “Подржи ме” и срећан сам због тога – вели Арлов.
Да ли је Милорад Арлов, заиста, како каже, доласком на Космет просвјећен?
-Стара пословица каже: “кад нешто хоћеш да урадиш, нађеш начин, кад
нећеш, нађеш изговор!” А посебно волим ону Душка Радовића: “Доброта и
хуманост сваког човјека је кад помомогнеш ономе за кога знаш да ти не
може вратити!” Ето… Нека Косово и Метохија васкрсну – рече на крају
хуманитарни човјек из Републике Српске и Србин на дјелу, не бусањем у
прса.
Је ли ово заиста савремени јунак из “Књиге о Христу”, давно написане, која
вриједи вјечност, бесконачну? Драги пријатељи и браћо, просудите сами.
Почасни грађанин
Милорад Арлов је “Почасни грађанин севера Косова и Метохије”, признање
је уручено на Митровдан 2016. године, о томе каже:
-Захвалност за ово признање, које ми је додијељено, као и медаља заслуге за
народ, десетине плакета и признања, посвећујем српском народу Косова и
Метохије. Морао бих много да бројим да се свима захвалим. Покушаћу
најкраће: хвала цијелој Републици Српској на хуманости и дугодишњој
подршци наших свих акција и пројеката које организујемо и проводимо за
опстанак српског народа на Косову и Метохији.
(Текст објављен у Спортском журналу, на Васкрс, Љета Господњег 2018.)
