Може ли предсједник Јаков Милатовић да помилује колегиницу из 42. Владе?
Извор: ИН4С
Бивши министар просвјете, науке, културе и спорта у 42. влади Црне Горе Весна Братић синоћ је, одлуком судије Сузане Мугоше, задржана у притвору након хапшења под сумњом за злоупотребу службеног положаја. Притвор до 30 дана јој је одређен због опасности од бјекства и утицаја на свједоке. Сузана Мугоша, судија стасала у вријеме владавине аутократског режима Мила Ђукановића и његове Демократске партије социјалиста, у јавности најпознатија по скандалозном суђењу у ткв. „државном удару“, одрадила је још један „специјални задатак“ притворивши универзитетског професора књижевности.
Бројне реакције грађана, политичких активиста и актуелних државних функционера, спонтано окупљање подршке грађана испред Вишег суда током саслушавања Братићеве – сигнал су да јавност препознаје апсурдност и неправедност поступка против тужене – почевши од начина спровођења па све до коначне одлуке судије Мугоше. Ипак, поставља се питање: какав одговор заслужује ова срамотна и бахата одлука и третирање Братићеве? Масовни протести се намећу као логичан слијед догађаја.
Предсједниково помиловање као гест правичности, одговорности и институционалне зрелости
Једно од рјешења ове ситуације, а за које постоји правни основ, је и помиловање предсједника државе. Тај механизам је у прошлости коришћен, а управо га је користио бивши предсједник Ђукановић када је помиловао – батинаше блиске његовој странци!
Помиловање, као уставна и законска надлежност предсједника, не односи се искључиво на лица која су већ правоснажно осуђена. Оно се, у складу са прописима, може додијелити и лицима против којих је кривични поступак у току. То значи да овај институт није нужно везан за чекање коначне, правоснажне пресуде, већ омогућава дјеловање и у ранијој фази поступка. Другим ријечима, правни оквир предвиђа могућност да се помиловање да и унапријед — прије окончања судског процеса — уколико се процијени да за то постоје разлози и оправдан интерес.
За разлику од свог претходника који је користио механизме у сврху одбране криминалаца – данас се пред предсједником Милатовићем отвара прилика да искористи своју уставну надлежност и покаже осјећај за правду и мјеру у случају колегинице из 42. Владе. Будући да Братићева није стекла никакву противправну корист и у јавности се препознаје као жртва непримјерене демонстрације силе и сложених правних конструкција са снажном политичком позадином – институција помиловања може бити чин разумијевања и хуманости. Предсједник се већ огласио, међу ријеткима који су били у истој влади са Братићевом, осудивши поступак привођења и истакавши да је задржавање универзитетске професорице оставило утисак третмана криминалаца.
Ово није питање притиска, већ апел да се размотри могућност која стоји на располагању. Помиловање би, у оваквим околностима, могло представљати поруку да институција предсједника има снаге да исправи неправду и ублажи посљедице поступака који су у јавности доживљени као политички мотивисани и праћени атмосфером линча. Надамо се да ће Милатовић пажљиво сагледати све околности и искористити механизам који му Устав повјерава (чл. 95 Устава Црне Горе) — као гест правичности, одговорности и институционалне зрелости. Тиме би још једном показао да предсједничка овлашћења раде управо у корист грађана.
Помиловање
Члан 131 Кривичног законика Црне Горе
(1) Помиловањем се поименично одређеном лицу даје *ослобођење од кривичног гоњења* или потпуно или дјелимично ослобођење од извршења казне, замјењује се изречена казна блажом казном или условном осудом, даје се рехабилитација, одређује краће трајање одређене правне посљедице осуде или се укидају поједине или све правне посљедице осуде.
Такође, све ово потврђује и Закон о помиловању.
ФОТО: ИН4С
