На данашњи дан 1944. године основан први клуб у СФРЈ – Подгрмеч (Сански Мост)

Пише: Сллавко БАСАРА/Спортски журнал

Фудбалски клуб Подгрмеч из Санског Моста основан је, на данашњи дан, 4. априла 1944. године, на тадашњој слободној територији након народно-ослободилачке борбе и тако постао први клуб који се родио у новој Југославији, без обзира што су партизани и даље ратовали против окупатора и домаћих издајника. На тај начин Подгрмеч је постао не само фудбалски, већ и симбол новог живота и слободе који су стигли у Подгрмеч и Сански Мост, након усташког покоља на Шушњару и непријатељске офанзиве на Грмечу.

Тај датум ушао је у историју југословенског фудбала јер су први пролећни лепи дани у граду ослобођеном од окупатора у октобру 1943. године измамили љубитеље фудбала и борце у насеље Редак, који су играли ову магичну игру са дотрајалом лоптом, без голова, дресова и копачки… Међутим, и тада, априла 1944. године, фудбал је био јачи од рата у Санском Мосту, као и пола века касније када је Подгрмеч, такмичећи се у Купу Републике Српске, писао нове странице своје историје пркосећи гранатама и братоубијању, носећи поносно фудбалски барјак Републике Српске.

Уморни од рата и страдања, будећи нови живот, Сањани су се те 1944. године све више окупљали на Ретку са жељом да гледају надигравање без циља и голова, али учествовали су у дружењу, подизању морала, враћању вере у боље сутра, славећи слободу. После неколико заједничких дружења и утакмица без резултата које су биле прве након три године паузе стигла је идеја да се формира Фудбалски клуб.

Према сведочењима учесника тих догађаја казаних у књизи Бранка Ј. Бокана „Срез Сански Мост у НОБ-у од 1914. до 1945. године“ најоданије присташе фудбала међу којима су били Расим Хромалић Сингер, председник Општинског НОО, Милан Мићука Миљевић, Хасе Ункић и Перо Видаковић су о тој идеји водили разговор у Команди места, Среском комитету КПЈ и Штабу четврте НОУ дивизије и од свих добили сагласност, па се одмах пришло сазивању оснивачке Скупштине. 

Сведоци тог времена причали су да су по граду били излепљени плакати, исписани ћириличним писмом, на којима је упућен позив Сањанима да дођу на оснивачку Скупштину клуба. У ранијој Синдикалној читаоници, недалеко од речице Здене, у уторак, 4. априла 1944. године одржана је оснивачка Скупштина, којој је присуствовало више од стотину мештана и бораца, међу њима и Петар Војновић, командант Четврте дивизије, Мишо Јокановић, командант места, Стево Ћулибрк, председник Среског НОО, Рајко Ђурђевић, политички комесар Команде места и још многи утицајни и познати Сањани.

„Након избора радног Председништва и записничара говорило се о НОБ, о скором ослобођењу свих крајева, а потом о потреби формирања клуба и његовим задацима.

Најдуже се дискутовало о томе какво име дати новом клубу. Неки су предлагали стара имена фудбалских клубова у Санском Мосту, који су деловали до 1941. године: Сана, Босна, други да се клуб назове Јединство или Братство. Стојанка Миљатовић, члан Среског комитета СКОЈ-а супротставила се предлогу да се даје неко раније име, подсећајући на размирице, па и свађе. Тада је народни херој Милан Миланчић Миљевић, коме је досадила предуга расправа око имена, предложио да се клуб зове Подгрмеч, што је Скупштина прихватила“, стоји у записнику поменутог скупа сачуваног у југословенским архивама.

На оснивачкој Скупштини је изабрана и управа Подгрмеча коју су чинили: Милан Миланчић Миљевић, председник, Расим Хромалић Сингер и Зејнил Кичин, потпредседници, те Славко Тадић, интендант Ваздухопловне базе Петог корпуса НОВЈ, секретар, па Перо Видаковић Перицан – благајник и чланови управе: Хасе Ункић и Хамдија Смајловић, звани Агановић.

Након Скупштине фудбалери Подгрмеча наставили су играти на Ретку, али подељени у два тима, јер противника није било, пошто тада на слободној територији нигде није постојало спортско друштво или фудбалски клуб. Тада је секретар клуба Славко Тадић предложио да се на пријатељски сусрет позову чланови Енглеске војне мисије, што су ови радо прихватили.

У суботу, 22. априла 1944. године одиграна је прва фудбалска утакмица између Подгрмеча и тима енглеске и руске војне мисије, на Ретку. Није  било статива, ни мреже, а фудбалери су наступали без дресова и копачки. ФК Подгрмеч је на првој утакмици наступио у саставу: Мехмед Кичин, Пане Бабић, Хилмо Кужељ, Хамдија Хаџиахметовић, Славко Тадић, Хасе Ункић, Шериф Бисер, Хасиб Унчић Бибо, Милан Миланчић Миљевић, Махмут Хрњић Цапута и један непознат борац, вероватно Загорац.

Сањани су жељни победе заиграли у овој својеврсној интернационалној утакмици, па су победили „савезнике“ резултатом 6:1. Голове Подгрмеч су постигли: Милан Миланчић Миљевић три, Шериф Бисер два и Славко Тадић. Играло се без судије.

Енглези су тражили реванш утакмицу, па су планирали појачање из својих мисија у Рибнику и Босанском Петровцу. Утакмица је била заказана за 25. мај 1944. године, али је морала бити отказана због десанта фашистичких падобранаца на Дрвар. Одиграна је тек на Илиндан, 2. августа 1944. године.

Иако су Енглези добили наручено појачање на утакмици којој је присуствовало хиљаду гледалаца поново је победио Подгрмеч 1:0 голом Славка Тадића. За  ову  утакмицу Сањани су наручили и добили једну нову фудаблску лопту из италијанског Барија.

После друге утакмице делегација Подгрмеч је посетила Енглеску војну мисију у Санском Мост и замолила их да им дају платна да сашију дресове. Енглези су им тада дали црвене и плаве падобране авијатичара који су се присилно спуштали из оштећених авиона, па су те боје, црвена и плава, тада одлучиле и о бојама Подгрмеча (црвене мајице и плави шорцеви). Јула 1944. добијена је и кожа, па су сански обућари добровољно израдили копачке.

Данас се Подгрмеч такмичи у Другој лиги Федерације БиХ, група запад, а дресови су жуто-зелени. Није више Фудбалски већ Ногометни клуб. Историја, па самим тим и прошлост, су, ипак, промјенљива категорија.

Код фалсификатора!

Подгрмеч пре Хајдука

Непосредно пре рата Подгрмеч је био побратим клуб са сплитским Хајдуком, Далматинци су долазили на Меморијални центар Корчаницу годинама где су одрађивали летње припреме и играли са Сањанима утакмице. Били су смештени у тадашњем хотелу Сплитске трговине.

-Све до 1974. године Хајдук је незаслужено носио ореол првог клуба нове Југославије због свог одласка на утакмицу у Бари. Међутим, Подгрмеч је бројним документима доказао да је 4. априла 1944. године први клуб у новој Југославији формиран у Санском Мосту и то је посебна спортско-историјска експертска екипа и потврдила. Све до распада Југославије Подгрмеч је званично био први клуб Нове Југославије. Управо те 1974. године, 4. априла, уз подршку и помоћ и Фудбалског савеза Југославије Подгрмеч је организовао спектакуларну своју промоцију празником фудбала у Санском Мосту у поводу 30 година постојања којој су присуствовали најистакнутији спортски радници из некадашње Југославије на челу са Васом Стојковићем, генералним секретаром ФСЈ, иначе познатим новинаром, Миљаном Миљанићем, Драженом Јерковићем, Драшком Поповићем, Тонетом Флоријанчићем, а цели Подгрмеч живео је те дане у знаку великог јубилеја Фудбалског клуба Подгрмеч. ФСЈ тиму из Санског Моста, као првом клубу нове Југославије, уручио је златну повељу – сећа се новинар Томо Марић, тада приправник у бањалучком „Гласу“ који је извештавао са поменуте свечаности.

Техвид Јакуповић репрезентативац

Када је Подгрмеч обележавао 60 година свог постојања један од најбољих фудбалера подгрмечког краја свих времена Техвид Јакуповић објавио је монографију у којој је посебно истакао да је Фудбалски клуб Подгрмеч био први клуб Титове Југославије, описујући и прву утакмицу против британске војне мисије с којом је Подгрмеч одиграо историјски меч.

Јакуповић је, иначе, био једини играч из овог региона који је одиграо једну утакмицу за репрезентацију Југославије, истина младу, у друштву са Милошем Милутиновићем, Драгославом Шекуларцем, Милутином Шошкићем… и остао је фудбалска легенда Подгрмеча за сва времена.

Расадник талената

Фудбалски клуб Подгрмеч био је расадник сјајних фудбалера. Уз помињаног Техвида Јакуповића посебан траг оставили су Никица Везмар који је играо у прволигашу Борцу 1961. године и постигао прволигашки гол за Бањалучане, на дебију против сплитског Хајдука, затим Ранко Тешић, који је играо за бројне клубове из БиХ, Раде Миљавић, чувени халф друголигаша Рудара из Љубије, Милорад Билбија, један од најбољих фудбалера Борца свих времена, Неџад Курузовић, голман Борца из Бањалуке и Ријеке и многи други.