На данашњи дан преминуо Војвода Живојин Мишић
Пише: Мара СИЊАНКА
На данашњи дан 1921. године умро је један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата, војвода Живојин Мишић.
Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила од 1876. до 1918.
Живојин Мишић је рођен 7/19. јула 1855. године у селу Струганику надомак Мионице. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан, али је због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909.
У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914., током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом да потпуно разбије аустроугарске трупе.
После победе на Колубари добио је чин војводе. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустроугарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату.
Хладно зимско јутро, 21. јануара није омело хиљаде Београђана и придошли народ да одају посљедњу пошту побједнику са Куманова, Битоља, Колубаре, као и из Солунске офанзиве.
Српске новине писале су да је „умро највећи војник наше историје, врли и слављени војвода Живојин Мишић“. Кроз Официрски дом дефиловао је народ да му ода посљедњу пошту, достојанствено и тужно.
Историчати биљеже да су стигли и сељаци из његовог Струганика у копоранима и шајкачама. Донијели су војводи шљиве „шефтелије“ из његове баште.
Сељанке су биле обучене у кецеље планинки, коју је некада носила и Анђелија, мајка Живојинова у вријеме муже крава крај колиба испод Маљена и Сувобора. У торби „шареници“ донијеле су мало сира и погаче.
„Народ је изгубио војводу. А горе, у небеској Србији, Радован и Анђелија дочекују тринаесто дијете“, шапутали су сељаци из Струганика.
Дела: „Стратегија“, „Српско-турски рат“. Превео је „Тактику“ Вилијема Балка. Постхумно су објављена његова сећања: „Моје успомене“.
ФOTO: Живојин Мишић са својим братом у селу Струганику за време Колубарске битке. Фејсбук страница Друштво љубитеља историје.
