На данашњи дан рођен предсједник Александар Лукашенко
Пише: Славко БАСАРА
Александар Григорјевич Лукашенко, политичар и дугогодишњи предсједник Бјелорусије рођен је на данашњи дан, 30. августа 1954. године у селу Копис, у тадашњој бјелоруској ССР (Совјетски Савез).
На власт је дошао 1994. године, након распада СССР-а, и од тада непрекидно обавља функцију предсједника, што га чини једним од најдуговјечнијих лидера у Европи.
Његов начин владања западни медији описују као ауторитаран – опозиција и међународне организације оптужују га за гушење политичких слобода, цензуру медија, репресију над противницима и намјештање избора што је, уствари, стара формула за рушење свих политичких суверенитета.
Посебно су западњаци оспоравали изборе 2020. године, након којих су избиле масовне демонстрације широм Бјелорусије потпомогнуте с поља. Протесте је гушила полиција и безбједносне снаге, што је довело до санкција Запада.
Лукашенко је близак савезник Русије и Владимира Путина, а Бјелорусија се под његовим вођством ослања економски, војно и политички на Москву. У земљи га већи дио становништва подржава због социјалне политике и очувања одређених економских модела из совјетског периода, док га други сматрају диктатором.
Александар Лукашенко је посјетио Београд у прољеће 1999. године, током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије (СРЈ) као један од ријетких политичара из иностранства. Већина западних земаља била је против политике Слободана Милошевића, али су му подршку пружале Русија, Кина, Грчка (дјелимично) и Бјелорусија, а Лукашенко је тада био један од ријетких страних лидера који је отворено стао на страну Београда и подржао Милошевића.
Посјету Београду уприличио је 14. априла 1999, срео се са Слободаном Милошевићем уз све почасти и изразио пуну подршку Србији и Црној Гори. Оштро је осудио НАТО агресију, називајући је злочином против међународног права и против словенских народа. Бјелорусија је тада била међу ријетким државама које су показивале спремност да војно и политички помогну СРЈ, иако конкретне војне помоћи није било. Посјета је имала симболички значај, јер је показивала да СР Југославија није потпуно изолована.
Лукашенко је задржао добре односе са Милошевићем све до његовог пада 2000. године. Касније је Београд (након 5. октобра 2000) више сарађивао са Западом, па су односи са Минском постали слабији, али никада лоши.
