На Козари страдало 12.000 дјеце до 15 година старости
Један дио цивила са Козаре, углавном жене и дјеца, завршио је у Славонији, размјештен по хрватским селима као бесплатна радна снага. Многи од њих су се касније вратили на Козару.
Укупна страдања цивилног становништва Козаре током Другог свјетског рата прелазе 40.000 ликвидираних или страдалих лица. Од тога броја, око 12.000 су дјеца до 15 година старости. Минимум двије трећине страдалих цивила живот је изгубило током офанзиве или у логорима и стратиштима након офанзиве, током чишћења Козаре од српског становништва.
У Независној Држави Хрватској су постојали посебни логори за дјецу: Горња Ријека код Крижеваца, Јастребарско и логор у Сиску. Усташе су, поред ликвидације или пуштања дјеце да умиру од болести и неухрањености, настојали да од дијела малих логораша римокатоличењем и образовањем направе усташки подмладак. Страшна су свједочења о страдању српске деце са Козаре и њиховом одвајању од породица.
Старица Мика Мандић из села Турјак, општина Градишка, заробљена је на Козари са остатком свога збјега и спроведена у Стару Градишку. Са њом је био и њен двогодишњи унук Лука. У Старој Градишци усташе су кренуле да одвајају дјецу од мајки и бака. Када су дошли да јој узму унука из наручја, она им се покушала одупријети. Усташе су биле јаче и отеле су јој унука из наручја. Мика је, обучена у народну ношњу са бошчом око главе, растргла своју блузу показујући старачке груди и рекла усташама да су те њене груди отхраниле шест јунака и неко од њих ће је већ осветити. Одмах су је, на лицу мјеста, искасапили у једном бетонском кориту.
Мали Лука није преживио рат, налази се на списку више стотина страдалих цивила села Турјак.
Фотографија: дјеца логораши у НДХ
