Обновљни храм Свете Тројице у Пакрацу свједочи Божиј љубав

Извор: агенције

Његова светост патријарх српски Порфирије данас je, у освештаном храму Свете тројице у Пакрацу, гдје је служио Свету архијерејску литургију уз саслужење више епископа Српске православне цркве, подсјетио да је ова светиња рањена током рата, али је с љубављу обновљена.

-Сваки народ, без обзира на све различитости, у једном је исти, а то је да има заједничко место у којем се сабира и обраћа Богу. Данас смо благословени, јер поново имамо храм у Пакрацу – истакао је патријарх Порфирије.

Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу је подигнут око 1750. године и представља једну од најзначајнијих српских светиња у Славонији. Током своје вишевијековне историје био је духовно и културно средиште славонских Срба, а у њему је столовао и епископ пакрачки.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствовао је данашњем у Пакрацу.

-Епархија славонска чува огромно благо српске културе у обновљеној библиотеци владичанског двора. Република Српска учествовала је у овим важним пројектима обнове Саборног храма и епархијске библиотеке – истакао је Додик у објави на друштвеној мрежи Икс.

Он се у Пакрацу састао и са епископом пакрачко-славонским Јованом.

Подсјећамо, ова библиотека је друга у свијету по броју раних штампаних јужнословенских књига, а чува и свјетски познату збирку оригиналних рукописа.

Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован рекао је да се осјећа радосно због обнове Саборног храма Свете Тројице у Пакрацу и епархијске библиотеке, истичући да је ово чин једног великог повратка, прије свега у духу, а онда и сваког другог.

-Овај двор је највећи двор Пећке патријаршије, осим саме Патријаршије у Београду и он је у обнови, двије трећине су скоро готове, а дословно сутра почињемо обнову и ове посљедње – рекао је владика Јован у Пакрацу.

Епископ Јован рекао је да се осјећа помало и уморно зато што је ово заиста био плод једног великог труда, а малог броја људи, с обзиром на то да је Епархија славонска 1991. године имала 70 свештеника, а сада их има свега 10.

-И ово све је припремило тих 10 људи којима ја прво као својим свештеницима одајем признање. Велики труд и велики рад – нагласио је владика Јован.

Владика је додао да се осјећа радосно зато што су се Срби и СПЦ овдје вратили у пуном сјају и пуној слави.

-И ово је чин једног великог повратка, повратка прије свега у духу, а онда и сваког другог – истакао је владика Јован.

Владика је навео да је српски народ на овом подручју био присутан још од времена Светих Кирила и Методија јер је запамћено да су они проповиједали овдје.

-И истрпио је све, и турску окупацију и турску власт. Међутим, за вријеме турске власти овдје је успостављена наша прва епархија. Ја сам 28. владика пакрачки и славонски непрекидно од 1500. и неке године, од 16. вијека до данас. То значи да наш народ траје овдје од 16. вијека са својом црквеном организацијом – указао је владика Јован.

Епископ пакрачко-славонски рекао је да се српски православни народ овдје умножио великом сеобом, нарочито број народа који је дошао са Косова и Метохије.

-Поготово Метохијци су се населили овдје и тада је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић премјестио овдје епархију и основао овај саборни храм кога смо данас освештали – подсјетио је епископ Јован.

Владика је навео да је српски народ овдје преживио стравично вријеме у Другом свјетском рату, клања, мучења, страдања, незапамћена у историји човечанства „и, хвала Богу, опстао“.

Епископ Јован рекао је да је тешко било послије тога и у социјалистичкој Југославији, када је Црква била прогоњена.

-Немојмо се заваравати, у најмању руку није била добродошла и онда је дошао овај рат када је, нажалост, практично нестало нашег народа овдје. Међутим, није га нестало док је светиња, као што нашег народа није нестало ни са Косова и Метохије, није га нестало ни из Сентандреје, нити ће га икад нестати – поручио је епископ Јован.

Владика је навео да је 70 одсто средстава за обнову издвојила Влада Хрватске.

У ратним разарањима деведесетих година двадесетог вијека храм у Пакрацу тешко је оштећен и дуго је био запуштен. Обнова Саборног храма, која је трајала више година, плод је заједничког труда, вјере и љубави српског народа према својој светињи. Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу први пут је подигнут око 1750. године и представља једну од најзначајнијих српских светиња у Славонији. Током вишевјековне историје храм у Пакрацу био је духовно и културно средиште славонских Срба, а у њему је столовао и епископ пакрачки.

ФОТО: фејсбук