Парастоси у општини Прњавор

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Навршава се годишњица масовног покоља српског православног народа на територији општине Прњавор у Босанској Крајини који је спроведен на празник Света Три Јерарха 1942. године.

Хрватски нацисти и фашисти из различитих групација (усташа, домобрана, „хрватског цвијећа (муслимана)“ као и хрватских цивила) систематски спроводе етничко чишћење општине Прњавор.

Прњаворски покољ је наступио одмах након великих покоља Срба на подручју Бањалуке. Неколико стотина Хрвата упада у прњаворска села Ганинце, Штрпце, Глоговац, Мусин Цер, Ружевце и друга села убијајући од реда све српско што им је пало под руку. Најмлађа жртва је имала 2 године а најстарија преко 70. Већина жртава је убијена хладним оружјем и на садистичке начине.

Из њемачких архива сазнајемо за неколико најбруталнијих случајева:

„Станоју Чавићу (70) Хрвати су чупали бркове, да би га потом девет пута измасакрирали камом по цијелом тијелу, а имао је и повреде тупим предметима; Марко Чавић (59) је избоден бајонетом на једанаест мјеста по читавом тијелу, док су Милан Жунић (29), Боро Томић (19) и Гавро Илишковић (60) премлаћени и заклани преко врата. У то вријеме, друга група Хрвата је клала српске жене и дјецу, а било је и силовања.

Симеуна Дујаковића су Хрвати живог распорили. По свједочењима преживјеле Српкиње Пеје, на улазним вратима куће Симеуна Дујаковића један Хрват је клао Савку Гашић док су други са упереним пушкама у жене викали: „Лијежите да вас кољемо!“ Жене и дјеца су тада од ужаса почели да вриште и запомажу, а неке жене су и силовали. Један Хрват је наредио Видосави Илишковић да легне на под да је закоље. Видосава је била трудна и у наручју је држала двогодишњу ћерку Наду, а за сукњу јој се држала четворогодишња ћерка Марица. Како Видосава није хтјела да легне од страха и ужаса, Хрват је пуцао у њу из пушке и убио и Видосаву и њено двогодишње дијете у наручју. Једно мало дијете је други Хрват убио пошто му је пуцао у уста. Тада је наступио општи јаук а Хрвати у бијесу почињу насумице да пуцају по свим затеченим женама и дјеци. Овај покољ је Пеја чудом преживјела, а по одласку Хрвата се извукла испод лешева и побјегла својој кући.

У Видосавиној и Станковој кући је лежала њена мајка, Ђурђија Каиновић, старица која је годинама била непокретна. Поред ње је био и њен шестогодишњи унук Здравко. Хрвати су заклали и Ђурђију и њеног унука на постељи. То је било и треће страдало дијете Видосаве и Станка Илишковића. У њиховој кући је убијена и још једна жена из Ганинаца. Када се народ окупио након одласка Хрвата у кући је била затворена и свиња која је већ била почела да једе лешеве.

У кући Гавре Илишковића Хрвати су заклали четворо дјеце и четири жене које су измрцварене и избодене бајонетима по цијелом тијелу, а потом су сви изрешетани мецима из пушака.“

Хрватски цивили су купили српску стоку и живину у свим страдалим српским селима и махом је одгонили у град Прњавор гдје су такође однијели и знатан дио покућства покупљен по српским кућама и то су продавали по повољним цијенама.

Дио пљачкане стоке из Штрбаца затворен је у православни Храм Светог Георгија гдје су организовали и хуљење одн. „православну литургију“, тако што су увели црног вола у олтар испред чијих очију је један Хрват држао Свето Писмо а са лијеве и десне стране су стајала двојица млађих Хрвата држећи у рукама упаљене свијеће мукући попут говеда.“…

За ове злочине нико никада није одговарао.

ФОТО: фејсбук