По државу опасни просвјетари
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Нека наша дјеца су потпала под утицај страшно опасних и злих људи који држави ништа не мисле добро. Страни погубни утицај на дјецу је од дјеце направио обичне антидржавне извршиоце.
У тој нечасној работи много одговорности има неквалитетан просвјетни кадар који је, као такав, дозволио уплив погубних идеја међу омладином. Родитељи су наивно потрчали да помогну својој дјеци не размишљајући да ли су им дјеца у праву.
Оно што је добро у протеклој пропалој школској години је да су се јасно указале све слабости образовног система.
Школски систем нам је претворен у систем који кида везе са традиционалним васпитањем, у школама се формирала анационална средина која тутка родитеље да пресликавају на дјецу своје амбиције по сваку цијену. Чак је степен анационализације дјеце постао далеко већи него у титоистичкој Југославији.
У титоистичкој Југославији образовни програми су озбиљно допуњавали пропусте просвјетних радника, данас такорећи образовног програма на телевизији нема. Наравно државна телевизија (и не само она) је дио сихронизованог затирања државе.
Родитељи који листом пресликавају своје амбиције на своју дјецу врше велики притисак, не бирајући средства, на просвјетне раднике па образовни систем који је замишљен да прави одређену селекцију међу дјецом неправедно селектује дјецу на штету добрих ђака. Наравно треба наћи начина да се смире амбиције родитеља, то је једино могуће да се дјеца кроз школовање уче да од родитеља траже знање и да се науче како да се одупру родитељима који им желе наметнути знања која не желе. Најпогубнија родитељска мисао у образовању свог дјетета је: „ја то морам да приуштим свом дјетету“, па такви родитељи прелако усвајају помодарства из окружења.
Данашње помодарство је да дјеци родитељи ускраћују дигиталне технологије у томе имају пуну подршку већине просвјетних радника. Међутим, умјесто да се траже начини како дијете одвојити од дигиталних технологија, треба тражити начине како да се дјеца оспособљавају да безбједно и корисно употребљавају све везано за електронске алате, системе и уређаје.
Модеран образовни систем мора да дјецу селектује по афинитету, да развија провјерене ЉУДСКЕ вриједности, али и да дјецу препознаје по социјалном статусу. Наиме дјеца се у току школовања сусрећу са новчаним издвајањима која су за неке родитеље смијешна, за неке родитеље нормална, а за неке родитеље веома велики трошак.
Држава треба тако под хитно опасне и неспособне просвјетне раднике да удаљи из учионица. То наравно не значи да такве просвјетаре треба оставити на улицу, већ им треба само забранити контакт са ученицима, али и даље им се морају исплаћивати плате – јесте штета по државу, али мања је штета истрпјети новчану штету него дозволити да нам по државу опасни и неспособни наставници васпитавају дјецу.
ФОТО: фејсбук
