Почетак суђења Радовану и муслиман у кафани
Пише: Бојан ВЕГАРА
Тог дана је почело суђење Радовану и изашла је ауто карта Србије у „Вечерњим новостима“. Кишило је напољу, а ми смо се набили за шанк и за сто испред телевизије. Пили смо полако. Псовали смо све редом бјелосвјетском олошу и чекали да почне послијеподневни наставак суђења.
Менаџер нам је на глас читао новине и како Америка пријети Сјеверној Кореји. Понијела нас је прича око Сјеверне Кореје и почели смо да скупљамо добровољце. Шупљирали смо о одласку у Пјонгјанг и маштарили да убијамо мрске нам непријатеље што суде Радовану. Смијали смо се ко луди.
Бураз упита мене и Д.
-Да можда нећете тамо у тај Пјонгјанг на она ваша два змаја што држире на тавану изнад вентилатора?
Сви се смију, јер мјесецима серемо како имамо змајеве на тавану, што пуно пију и на упаљач бљују ватру, јер су стари и увалили нам их Кинези.
Прекинусмо шупљу кад угледасмо хашку судницу на телевизији. Псовали смо поново и констатовали да је све то усташка прича и да нас сав свијет мрзи.
У том уђе Госпоја и с врата нас помете неком причом. Гледамо је сви изнервирани, али не јебе нас ни два посто и даље млати. Окрену се и погледа је Д који ради у шанку и који је с њом у жестокој причи кад попије. Тада јој обећава да ће престат пит и коцкат и одвест је у Српско Сарајево, те јој отворит фризерски салон да срећно и задовољно живе до краја живота. Али, тријезан је и нервозан, а Радовану суде, па јој рече.
-Мизерна лујко ућути већ једном!
Она га погледа, па му дрско одговори.
-Мизеран ти је у гаћама, јадо јадни!
Наста општа вриска за шанком и смијех, а Д узе чашу, насу двије деце штока и до дна је у кап дрмну. Неко му и добаци.
-Ако ико зна шта је доле, зна она!
Опет се сви насмијаше и наста помама. Сконтах да је одавно мрак и сјетих се да је ред да прекинем са опијањем. Сриједа је и долази ми једна дугонога у гарсоњеру да кратимо вријеме. Помислих како се љути већ дуго времена, што сам увјек п’јан и неће да долази сриједом. Наводно, сви се виђају суботом и пријети ми, да ако још једном п’јан дођем, неће сриједом долазит.
Заврнух шанку туру и изгубих се на врата од баште. У кафани остаде њих неколико. Таман да ноћ претворе у општу пијанку. Свратих по дугоногу и продужисмо код мене. Наложисмо ватру у шпорет и пустисмо филм. Примако смо се једно другом, а филм не сагледасмо. Добро се презнојисмо и ноћ скоро па измаче.
Кад свану, обукосмо се и пописмо по пиву. Пожурих је и пођосмо да је кући трзнем и да свратим до кафане. Сјетих се, да је стари негдје послом отишао и нема ко да почисти. Њу оставих на почетку њене улице. Окренух ауто и за пар минута створих се пред кафаном. Излазим из аута и видим отворена врата. Помислих још пију и би ми драго, јер имам друштво за јутарњу дозу.
Улазим у кафану и видим да нема нигдје никог. А унутра општи хаос. Паљевине од новина на све стране, ко да су лиле о Петровдану гориле. Скинути звучници стоје на шанку и ланци који их држе на поду бачени. Подигнем главу и на зиду видим ауто карту Србије која је у „Вечерњим“ изашла. Налијепљена на зид и на пар мјеста пробушена. На шанку прут огуљен до пола од ударања.
Прекрстих се сав зачуђен и збуњен. Контам шта су радили, па је овакав хаос у кафани. Само што узех метлу и пометох, кад уђе полицајац. Знамо се одувјек и наш је човјек. Зове ме да сједем и упита ме.
-Знаш ли шта су ове твоје будале ноћас радиле?
Гледам га збуњено и не знам шта да му кажем, па га упитах.
-Шта су радили?
Како га упитах, а он се насмија и каже.
-Сад ће доћи Д па нек’ ти он прича.
Направих нам кафу и донесох. Кад чујемо пјесму на почетку улице и видимо иде Д још п’јан и пјева.
-Зови само зови, сви ће соколови…
Гледамо га и ја се сав од смијеха затресках, смијешна ми пијана будала, а полицајац ме гледа и зачуђен рече.
-Које сте ви будале?
Д уђе и поче причу без да га полицајац шта упита. Прича и то потпуно без пардона и баш онако како је било. Наши смо, а и звао га је телефоном да му све исприча. Рече, да су били љути јер Радовану суде, да су пили брзо и да је око један дошао непознат човјек за шанк. И да кад се установило да је муслиман, почело је испитивање. Прича нам, да су га прво питали, ко је први почео рат? Како није хтио да призна, да су они почели рат, он га је опуцао. А како није ни тад признао, онда су га свезали и водали ко пса по кафани, те му пријетили запаљеном новином. Кад је признао, учили су га градове и села по Србији, јер опроштено му је и може у Србију, па да научи куда ће. Слабо је то знао, али путем по руци су га брзо научили све од Суботице до Бујановца.
Полицајац га гледа и упита га, ко је још био са њим? Овај му исприча да су били З и М, а да је ћорави М уср’о мотку и да му се пред зору отео муслиман и побјегао, кад су он и З бројали пиву за попис. Гледа га полицајац и упита га.
-Гдје му је јакна?
-Ено је доле у башти, бацио је З кад смо пошли кући. Шта ће неком лојава турска јакна?
Смијем се ко луд и сипам себи и Д шток. Полицајац се насмија свему што му Д исприча и рече.
-Набас’о је тај у трку на мене јутрос. Би ми сумњив и зауставих га, а он ми прича шта му се десило. Претресох га и нађох му пун џеп неких старих пара.
Згледасмо се и у гласу упитасмо.
-Каквих болан пара, па јесу вриједне?
-Не знам јесу вриједне, али знам, да ако му их вратите могу вас пријаве спасит.
Уста Д и ко луд крену према вратима од баште. Запе на пола кафане онако полупијан. Насмијасмо му се ко будале ја и полицајац. Не преста нас смијех, а Д носи јакну. Стаде изнад стола и поче да вади из џепова паре. Камара старог новца из Краљевине Југославије и ко зна каквих још валута.
-Ево, ту је све, ништа ми узели нисмо, није да не би, али нисмо ровили.
Полицајац узе оне паре и јакну, те нам пружи руку и рече.
-Идем да му вратим, рекао је да вас неће пријавит ако му се паре врате. Тако да имали сте среће и престаните правит’ срања. Што вам то треба?
Климнусмо главом, он пружи руку обојици и оде. А ја пођох да пустим музику и наспем нам по још један шток. Пређосмо за шанк. Дрмнусмо у кап по шток, а ја погледах и видим музика је само стишана скроз. Појачах музику, а кафаном зазвони добро позната строфа од Пушења.
-Добро дошли у Републику Српску!
Написано у септембру 2023. године
