Подржавам захтјев ректора Владана Ђокића

Пише: Душан МАРИЋ

Када се на челу Универзитета у Београду налазила Иванка Поповић, у чуду сам се питао из које комунистичко-досовско-напредњачке кухиње смо њу извукли. За чије бабе здравље. И питао се да ли смо могли наћи горе кадровско решење. Владан Ђокић је доказ да смо успели да надмашимо сами себе.

У својим јавним наступима, ректор Универзитета у Београду захтева да се врати достојанство „универзитету и образовању“.

Подржавам захтев ректора Ђокића. Универзитетима у Србији и образовању треба вратити достојанство. А први корак ка том циљу треба да буде – његова оставка.

За свога вакта и земана Турци су  поред путева у Србији градили ханове. Свратишта. У које су свраћали и у њима коначили путници намерници. Од трговаца до хајдука и разбојника. За време ректора Ђокића, факултети у Београду су годину дана били баш то – обични  ханови и свратишта.

Амфитетатри и кабинети су претворени у прчварнике. У које је залазио  буквално ко је хтео. Годину дана се знало – сезонски радници из унутрашњости, млади људи,  који су долазили у Београд а нису имали стан спавали су и хранили се на факултетима. И глумили студенте.

До мандата ректора Ђокића мишева и пацова било је само у лабараторијама на Медицинском и Ветеринарском факултету. Подржавајући блокадере који су окупирали факултете, претворили их у свратишта, сметљишта и магацине хране, Ђокић је „успео“ да мишевима и пацовима обезбеди станарско право на свим српским факултетима.

Ђокићу није место на челу највећег српског универзитета. Зато што је потпуно изгубио ауторитет. Срозао је свој углед да не може ниже. И такав, више ником није потребан. Ни нама из СНС који смо га изабрали, ни опозицији у чији топли загрљај је раширених руку скочио чим је помислио да ће доћи до промене власти у Србији. Мислим да ће на крају и блокадери, ако ипак успеју да скарабуџе ту тајну изборну листу, одустати од идеје да он буде њен носилац.

На челу највећег српског универзитета треба да буде човек који не чита написане говоре, сричући их као ђаче прваче, већ да беседи из своје главе, да плени памећу и ауторитетом. А не да се један дан понаша као јединствена примобалерина, нова Исидора Данкан, а други дан као увређени Паја Патак, већ да ради свој посао.

Као што ће изручење Слободана Милошевића банди у Хагу на Видовдан, од стране досовске банде коју су предводили  Зоран Ђинђић, Велибор Илић и Ненад Чанак и паљење Скупштине Србије бити вечна мрља на образу Србије и српског рода, протекла година ће бити мрља у историји Универзитета у Београду.

Универзитет у Београду је радио за време аустроугарске и немачке окупације у Првом светском рату. И за време нацистичке окупације у Другом светском рату. А у време ректора Ђокића није радио скоро годину дана. Годину дана, поштени и добри студенти нису могли да уђу на свој факултет ако их пре тога не претресу и пролаз им дозволе студенти пропалитети који су заборавили када су положили последњи испит или (углавном) лажни ратни ветерани, криминалци, од којих су многи у време последњих ратова били у пеленама а други се на ратиштима бавили само пљачком.

Уместо да ради свој посао и осигура несметано одвијање наставе, све док  постоји један професор који хоће да предаје и један студент који хоће да га слуша, Ђокић је практично подстрекавао блокадере на окупацију факултета. И на тај начин десетинама хиљада студената упропастио годину студирања, а хиљадама њих и студије и живот.

Због окупације факултета, због изгубљене године и запослења са годину дана закашњења, просечна породица једног студента претрпела је штету између 15 и 20 хиљада евра. Најмање.

Нису универзитете и професоре, као што то тврди Ђокић, понизили Вучић и власт. Понизили су их он и његова „хајдучка“ деканска и професорска дружина. Власт је прошле године за образовање издвојила скоро пола милијарди евра. Само на почетку протеста, Скупштина је изгласала да се универзитетима да додатних 150 милиона евра.

Међутим, због блокада, професорима је било онемогућено да раде и примају плату, па се први пут у историји Србије, а вероватно и Европе, догодило да су професори универзитета буквално били принуђени да просе, да позајмљују новац, да би прехранили себе и породицу.

Због свега тога, ако је у њему остало и мало људске и академске части, Ђокић треба да поднесе оставку на место ректора, посвети се предавањима на факултету и тако бар мало окаје учешће у злочину над српском омладином и њеним образовањем.

ФОТО: фејсбук