Прате нас, прислушкују…
Пише: Отац Бојан КРСТАНОВИЋ
Волио сам да одем у Лепавину. Велика светиња и дивни отац Гаврило. Један од највећих духовника тога времена. Много савјета ми је дао које углавном нисам послушао и због тога сам испаштао. Но, и у томе има нешто добро. Научио сам да треба да слушам. Морамо бити послушни Цркви јер само тако можемо имати благослов Божији.
Сједимо тако прије ручка и разговарамо. Ту је био један брат од којег отац није могао да дође до ријечи. Прича како нас прате, прислушкују, гледају… Објашњава да треба све камере на телефону и лапотопу да прелијепимо нечим да не могу да нас посматрају… и тако, та прича. Брат нема мјеру, удави.. а ми жељни очевих ријечи.
Отац Гаврило сјецка неки лук, сав онако искључен из свијета а ‘укључен’ у молитву, прокоментариса, више за себе него за нас:
„Ако смо стварно Хришћани, ако живимо и владамо се као Хришћани, ако је наше понашање у сваком тренутку онакво какво треба да буде… шта нас брига да ли нас ко прати и прислушкује.
Ако ли наше понашање није добро, ако смо порочни и чинимо зла, радимо лоше ствари… небитно је да ли то види неко од људи јер нас у сваком тренутку гледа Бог који ће Једини да нам суди.“
АКО СМО СТВАРНО ХРИШЋАНИ, ШТА НАС БРИГА ДА ЛИ НАС НЕКО ГЛЕДА!
ФОТО: фејсбук
