Прије 120 година у Задру рођен Владан Десница
Пише: српскопитање
Јевто Миловић: А је ли то измишљена личност Иван Галеб?
Владан Десница: Па, јасно да је измишљена. Све је измишљено и ништа није измишљено.“ (1964)
„Као прозни писац Десница није наратор. Оно што он хоће да саопшти није прича о једном догађају или доживљају, него нека општа животна ситуација. Фабуле код њега нема, или бар није битна; Десница никад не полази од ње, него од ситуације, атмосфере или карактера. Тај његов поетски начин транспоновања је као и у свих значајних писаца, резултат многих и разноврсних елемената.(…) У ‘Записима о умјетности’, које је Десница писао за часопис ‘Кругови’, он истиче како свака реченица мора да буде уметничка. Десничина реченица је грађена минуциозно. Има се утисак да он дуго мери једну реч и тек онда је ставља у реченицу, али види ли да је у датом склопу нескладна, лако се осмели да је брише и да тражи нову, бољу, адекватнију реч. А кад све буде готово, онда мења оне речи које сметају композиционој целини.“ (Драган Јеремић)
Пре 120 година у Задру је, 17. септембра рођен Владан Десница, књижевник, преводилац и филмски сценариста. Студирао је права и филозофију у Загребу и Паризу, дипломирао на Правном факултету у Загребу 1930. године. Радио је као правник, а 1934. покренуо алманах „Магазин сјеверне Далмације“, који је уређивао двије године и штампао ћирилицом. У њему је, између осталог, реиздао свој есеј „Један поглед на личност Доситејеву” (1933/34) и „Мирко Королија и његов крај” (1935).
У периоду између 1935. и 1940. написао је књигу приповједака, послао је Геци Кону, али због почетка Другог свјетског рата није штампана, а рукопис се изгубио. Роман „Зимско љетовање“ објавио је 1950, али га је књижевна критика негативно дочекала, као идеолошки неприхватљив. Био је свестрано образован, говорио је пет језика и преводио са италијанског, француског и руског.
Педесетих година прошлог вијека објављује збирке приповедака „Олупине на сунцу”, „Пролеће у Бадровцу”, „Ту одмах поред нас” и збирку песама „Слијепац на жалу“. Паралелно пише роман „Прољећа Ивана Галеба“. Иако се плашио да нико неће хтјети да ризикује и објави дјело које одудара од постојеће књижевне продукције „Свјетлост” из Сарајева га објављује 1957. На свечаној сједници Матице српске 1958. за овај роман уручена му је „Змајева награда“. Написао је сценарије за филмове „Концерт“( 1954, у режији Бранка Белана), „Правда“ (1962, у режији Анте Бабаје), а послије његове смрти (1974) Едуард Галић је режирао филм „Пред зору“ на основу његове истоимене новеле. Награда која носи његово име од 2022. у Народној библиотеци Србије додјељује се за најбољи роман објављен у току претходне календарске године. Овогодишњи добитник је Мухарем Баздуљ.
ФОТО: фејсбук
