Први проблеми за новопроглашену Српску Републику Босну и Херцеговину
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Након дана у којима смо припремали и потписали да као Република српског народа БиХ останемо у савезној држави Југославији, на које се политичари друга два народа у Босни и Херцеговини нису ни осврнули већ су наставили са припремањем својих грађана за референдум о независности БиХ, кренуо сам са припремом састанка потписника Конвенције о Југославији.
Састанак потписника Конвенције о Југославији одржан је у Палати Федерације у Београду, 13. фебруара 1992. године, истог дана када је почела и Конференција о БиХ у Сарајеву, односно припрема за израду „Кутиљеровог плана“.
Да су руководства Србије и Црне Горе одлучила да иду својим путем, јасно је на састанку у Палати Федерације рекао Петар Шкундрић, генерални секретар Милошевићеве Сосцијалистичке партије Србије, владајуће странке у Србији. „Србија и Црна Гора не могу чекати на ‘Босански лонац’. Руководства ове двије републике почела су послове на прављењу заједничке државе!“, био је експлицитан Шкундрић.
Послије тог 13. фебруара постало је јасно да од уставотворне скупштине нове савезне државе Југославије, чија би федерална јединица била и Република српског народа БиХ, неће бити ништа. Видјело се да је Бадинтерова комисија, коју је формирала Европска заједница, успјела да наметне своје правне ставове, по којима СФРЈ није федеративна држава суверених и државотоворних југословенских народа, већ федеративна држава суверених република. Тако су, под утицајем Европске заједнице, створени предуслови да се у Босни и Херцеговини одржи референдум за њену независност.
Иако смо ми, Срби из БиХ, припремили и усвојили Устав Српске Републике БиХ, 28. фебруара 1992, као федералне јединице у саставу савезне државе Југославије, наш народ није изашао на улице да протествује, па је референдум за независност БиХ одржан у миру.
ФОТО: фејсбук
