Сачекуша!
Пише: Славко БАСАРА
Некада је било чекање.. људи.
Потом се та глаголска радња у српско-хрватском (не босанском) језику преименовала на сачекивање саговорника.
У међувремену смо дочекивали госте.
И онда се, та поменута радња, као термин, појавила у називу – САЧЕКУША!
Посљедица ње су бројне читуље у дневним новинама.
Лешеви.
Изумирање на неприродан начин!
Срба је све мање.
Једног народа у личном обрачуну је све мање.
Није то рат партизана и четника, то је рат наших безумних сународника.
На Велики петак, на Градском стадиону у Приједору, чуло се много тога што није за ступце овог портала. Псовало се и клело, уздуж и попријеко, уочи православног Васкрса.
Сатанизовало по правом јесењем пљуску који је хтио да сапере срамоту…
Кад се човјек разапиње људи бјеже.
Сина Божјег убили су одабрани…
Није успјела монтажа.
Ни фото.
Ни прича.
Режија је постављена, ефекат је погубан.
Рефлектори на позорници горе, али још нису изгорјели.
Има наде!
У миру и тишини, неколико часова прије васкрснућа Христа по православљу, „тврди и окорјели“ Широки Бријег је сачувао своју залеђину – Посушје. На „Мокром доцу“ ће се и идуће сезоне играти Премијер лига јер је то национална прича… Римокатоличанство!
Погодна околност за Србе у фудбалу БиХ је та да ентитет има четири клуба, а могу да испадну „само“ два! Половина.
Штета.
Требало би да сви испадну, па и Борац као лидер! Тада би Сарајево задовољно било… А Срби коначно схватили суштину приче. Ако имају тај капацитет? Хрвати би само ликовали.
Срби ником нису потребни, поготово не себи…
Они, Срби, сами су довољни никоме!
Кад изворна репрезентација избори Мондијал, а матична остане код куће, онда Срби имају „своје представнике“ као што је Небојша Вукановић.
Србин којег је сарајчаршија прихватила и „навукла“.
За наук свима нама…
Сви смо ми Небојша Вукановић…
Историја је показала.
Губитници!
ФОТО: фејсбук
