Сепаратисти у паници због најаве српских уџбеника

Најава да ће се од 2026. године у школама користити национални уџбеници
изазвала је хистеричне реакције код оних који би најрадије видјели нестанак
свега српског — језика, културе, вјере и идентитета — пише Политика. У
првим редовима напада поново је јадни портал „Аутономија“, перјаница
аутошовинизма и гласило Динка Грухоњића, одомаћеног мрзитеља свега
српског.
АУТОНОМАШКИ ТРОВАЧИ СРПСКОГ ВАЗДУХА
У једном од својих најновијих антисрпских памфлета, овај портал назива
националне уџбенике „прилогом клеронацистичким делузијама“. Српска
историја за њих је фалсификат, српска култура митоманија, а васпитање
дјеце у духу српског родољубља — „болест незрелог друштва“.
Овакве изјаве нису ништа друго до наставак старе кампање оспоравања
права српског народа да сам обликује своју просвјету и своје образовне
садржаје.
ПЛАЋЕНИЦИ ПРОТИВ СРПСТВА
Док европски фондови и домаћи издајници сипају отров по српским
институцијама, не смета им ниједна друга застава – осим српске. Те исте
аутошовинистичке структуре подржавају све антисрпске иницијативе, од
негирања геноцида над Србима до величања усташке идеологије. Да могу,
гонили би сваког родољуба улицама и обукли га у било какве боје — само да
нису три српске.
ВРИЈЕМЕ ЈЕ ЗА СРПСКЕ УЏБЕНИКЕ
Српска дјеца имају право да уче истину, да знају своју славну историју, и да
развијају свој идентитет без страха од туђих коментара. Сваки народ има

своје уџбенике — имаће их и српски народ. Јер доста је било ћутања пред
срамним покушајима да се српско достојанство понизи и затре.
Истина не зависи од мишљења Динка Грухоњића и сличних њему. Србија
треба и мора да подигне културну и образовну одбрану од лажи, подметања
и ревизионизма. Најбољи начин за то су национални уџбеници који ће нашој
дјеци понудити знање, понос и припадност.
Српски народ је кроз вјекове плаћао цијену што је чувао свој језик, писмо и
вјеру. Данас, када можда најзад постоји намјера да наша дјеца уче из
уџбеника писаних српским језиком, српским писмом и српском истином —
устају исти они који би нам пожељели и гробове преписати латиницом.
Наше уџбенике не може да пише Берлин, а још мање Загреб. То су грешке
власти које се више не смију понављати. Јер ако други пише српску историју,
тај и брише српски идентитет.
Ово није само борба за школске програме — ово је борба за памћење, за
част, за опстанак. Српска дјеца имају право да уче истину, не туђу — већ
своју. А Србија има обавезу да им ту истину сачува, запише и пренесе.