Сервер је у Сарајеву био бог прошле хефте
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ/Политика
„Бог си ове хефте!”, говорило се у сарајевском жаргону за некога ко избије у центар пажње јавности. То је не само једне хефте него већ читав месец Данијел Сервер, професор међународних односа на Универзитету „Џонс Хопкинс” и екс специјални изасланик САД за Балкан. Радио, телевизија, штампа, мреже у Сарајеву интервјуишу га и преносе не би ли добили реч утехе из Трампових САД које су их се одрекле и, што је још горе, спасле оног шејтана из Лакташа.
Најзанимљивији је разговор који је Амир Зукић (Телеринг, Н1) водио са Сервером и Аднаном Хадровићем, саветником у Институту за глобалну политику, још мање познатом од њега самог, можемо и занемарити јер се углавном слагао с оним што кажу Амир и професор и није био сигуран да ли је муслиман, Бошњак, Босанац, грађанин или Американац, иако су га само због овог потоњег и позвали. Сервер је опет више саучествовао у Амировој боли што им је Додик опет измакао него што је као некад ауторитативно прогнозирао надолазак унитарне БиХ.
Данијел Сервер у афекту упада у контрадикцију. С једне стране тврди да је Додик платио Трампову подршку, а с друге да је подршку добио зато што се његови ставови уклапају у политику Трампове администрације. О чему је реч? Ако се „уклапа”, није било потребе да плаћа, а ако је платио, није важно да ли се уклапа. Реч је, рекло би се, о томе што је Север један од најгорљивијих заговорника „повратка САД незавршеним пословима у Босни” окупљених у Стејт департменту из времена Клинтонових, Обаме и Бајдена, па се с доласком Трампа повукао у дубоку државу и опструише свог актуелног председника. Ако то не ради за паре као лобиста, него из искрених политичких уверења, онда океј. Али он је истовремено и најговорљивији амерички гост у медијима бошњачког Сарајева, где већ деценијама навија за Бошњаке против против Срба, прориче скори крај Додику и Српској. А како се тај крај отегао већ деценијама, онда храбри Бошњаке: „Биће, биће, иншалах!” Ако ни то не ради за стални хонорар, него као типичан Јеврејин из чисте љубави према муслиманима и мржње према Србима, опет је океј, али мало вероватно.
Најзад, у уводнику новинара Н1 на Серверову причу је накалемљено „али му је и даље загонетно зашто је политика САД према Вучићу хладна”. Ко је тај „му”? Сервер Вучића у читавој изјави није ни споменуо, Додик такође. „Му” је, дакле, новинар Н1 који је написао уводну белешку. А њега не мучи толико та загонетка колико га весели наводни раскорак између Београда и Бањалуке у односу према Трампу. Да ли тај новинар, као и Сервер, мисли да Србија неће или нема да плати лобисте у Вашингтону и по Европи? Вучић је само ставио тежиште на ЕУ јер су Срби не само географски на Старом континенту. Чему иначе Тони Блер, који годинама званично саветује власт у Београду?
Та прича о лобирању, коју је, поводом Додика, као нечасну работу споменуо Сервер, у данашње време је комична, поготово кад се јавља из Америке, где је лобирање одавно озакоњено, а није било непознато ни на Балкану, само се другачије звало. Још за време османске окупације и турског вакта у Босанском вилајету звало се хавала, у СР БиХ се звало вип (веза и протекција) или поспрдно „рад по ућинку: ућиниш ти мени – ућиним ја теби”. Ту праксу су у БиХ унапредили разноразни инострани представници, посредници, известиоци које је ваљало придобити да тамо горе, где се одлучује, пренесу да Срби и нису тако лоши момци, односно да су Бошњаци бољи него што јесу.
Агенција „Рудер и Фин” одлично је одрадила посао за муслимане, а наши су се доцније вајкали да су победили у грађанском рату, али изгубили медијску битку. Америчка агенција је измишљала српске злочине у Сарајеву, пласирала фото-монтаже концлогора у Трнопољу, још и награђене Пулицером, закупљивала странице у „Њујорк тајмсу” и „Вашингтон посту”. За чије бабе здравље су то радили? Дакако, лобирали су за паре. Крив је и ко даје и ко узима, али људи су пријавили фирму, плаћају порез и сви се у ланцу намире, и агенција, и клијент, и онај горе ко треба, и државни буџет у који се слива лова из целог света. Још један начин како суперсила музе мале и нејаке.
Но, по узору на наше америчке учитеље демократије, то је и овде уграђено у закон под именом лобирање (договори у лобију пре изласка у јавност). Зна то Сервер све из личног искуства, али „Данијел се прави Тоша”. Штавише, у реченом интервјуу објашњава како он никад не прихвата то нечасно лобирање, него ради директно са заинтересованима за његово утицајно мишљење. Хтео би да каже како је код њега све поштено, а може да се схвати и као да не воли да плаћа посредничку провизију. Или чак да је било мало пара, па мало и музике. Ко би га знао.
Најзад, и сами бошњачки коментатори и опозициони политичари пребацују својој власти што прича о томе како им је Додик измакао зато што је платио, уместо да се питају како они сами нису знали и умели где и коме треба. Опозициони Фахрудин Радончић (СББ): „Можемо ми мислити о Додику шта год хоћемо, али кад неко за пет месеци стигне од америчких санкција до пријема у Белу кућу, онда је то историјски рекорд и заслужује дивљење.”
У чему је ствар? До сада је Сервер биће за паушал, као нико други у евро-америчким и, посебно, бошњачким медијима, за Додика понављао „готов је, готов” и, када прогон западне у кризу, ауторитативно храбрио муслиманско Сарајево: Мало стрпљења, само што није, иншалах. Сада је, међутим, и лично бесан на Додика јер му је измакао кад је ваљда требало да добије конкретну захвалност за помоћ.
У том разумљивом бесу прешао је на „запаљиву реторику” и сада Додика назива „противмуслиманским расистом” и препознаје га као „безбедносни и политички проблем”. Ајте, колега професоре, не претерујте, молим вас! Ваша кажа асоцира на већ отрцане неолибералне обавезе на „толеранцију”, „политичку коректност”, „кажњивост говора мржње”, од којих сте ви и ваши кад је реч о Србима изузети. Жак Ширак из коалиције која је бомбардовала Српску и Србију говорио је да су „Срби народ звери без вере и закона”, а Роберт Купер је писао: „У џунгли морате да се понашате по законима џунгле, и ту су дозвољене лажи, преваре, превентивни удари…” Најзад, о заштити хришћанског света, биће од муслимана, говорио је ваш председник Трамп, а не изабрани председник мањег ентитета у сенци. Ви, колега Серверу, у ствари преко Додика нападате Трампа, а медије муслиманског Сарајева користите за лобирање против републиканске већине у оба дома Конгреса и нове политике САД.
Незадовољан атмосфером у емисији у којој се Хадровић снебивао да каже неко своје мишљење, или га није ни имао, а Сервер се понашао као на парастосу, тужно, замишљено, одсутно, водитељ Зукић је цитирао гласовитог Раму Исака, министра полиције ФБиХ. „Нека Додик само покуша да отцепи Републику Српску, па ће видети свог бога…”, изјавио је овај рафинирани бошњачки политичар племенитог лика, коме само фали црни повез преко једног ока и сабља димискија да га деца препознају као гусарског капетана из цртаних филмова. Можда зато господин министар Рамо Исак и стиче све већу популарност у бошњачким масама. „Аааа, шта сад кажете на ово?!”, ускликнуо је водитељ, уверен да ће коначно подићи температуру у студију. Међутим, мирољубиви бошњачко-амерички саговорник Хадровић с индигнацијом је одмахнуо руком на ратну опцију, а Сервер се прећутно сложио, чак су и на иначе пословично агресивног водитеља пренели апатично расположење.
Већ у самом финишу, водитељ Зукић је схватио да нема ништа од планиране емисије високог напона, па је завршио готово паничним апелима да се „хитно сакупе паре за лобирање – државне, приватне, кредитне, самодоприносом грађана… Кад је у питању опстанак државе, сви треба да се одричу и жртвују”. У патриотском заносу само што још није затражио да се у акцију спасавања БиХ укључе и Српска и Херцег-Босна.
Ипак, било је и светлих тренутака у емисији кад су се сва три актера сложила да је једини рационалан излаз дијалог три националне стране. Невероватно! Ниједан од њих, наиме, није се сетио да им је Додик то предлагао још пре две године с писменом понудом: или изворни Дејтон, или нови договор, или миран разлаз. Они су ту иницијативу игнорисали, али када је Трамп поновио (равноправан дијалог), одмах су схватили да је баш то права ствар. Да би био бог и неке од будућих хефти, Сервер ће морати мало да живне или да га Сарајево боље мотивише.
Академик, професор емеритус
ФОТО: фејсбук
