Сплит – од српске војске до Лоре, „европске“ тековине

Пише: српскопитање

На данашњи дан, 20. новембра 1918. године из Метковића је стигао брод „Алмисо”. Из њега се искрцало 106 војника, седам официра и 12 коњаника. Они су носили шајкаче и шлемове са српским орлом и оцилима. То је био одред 13. Пука „Хајдук Вељко“, под командом мајора Стојана Трнокоповића.

Цео Сплит слио се на риву. У име привремене владе ослободиоце је дочекао доктор Смодлака.

У Сплиту је 1922. године постављена спомен-плоча на Риви ослободиоцима-српској краљевској војци, што је здушно поздравио окупљени народ на обали мора, око овог обележја.

Приликом треће годишњице ослобођења град Сплит је освануо окићен заставама. Обала је показивала дивну слику. Било је скупљено више хиљада гледалаца да присуствују свечаноме откривању спомен-плоче, која треба да остане као видљива успомена на онај историјски дан, када је ослободилачка српска војска први пут ступила на тло Сплита.

Сплит — који је био и остао све до друге половине XX столећа најјугословенскији од свих градова Југославије, који је претио загребачким политичарима да ће сам Далмацију ујединити са Краљевином Србијом ако они одлуче да створе независну Хрватску — сав се окупио на Риви том приликом.

Сплит за време Другог светског рата су окупирале италијанске фашистичке снаге, а и формално анектирале тзв. Римским уговорима са Независном Државом Хрватском. Сплит је остао без свог природног залеђа, а становништво је подвргнуто политици италијанизације. Због тога је већ 1941. велики део локалног становништва посредно или непосредно приступио партизанима. Партизани су град заузели у септембру 1943. након капитулације Италије, али су га након жестоких борби морали препустити Немачкој. Сплит је формално припао НДХ, али је 26. октобра 1944. поново дошао под партизанску контролу. До краја рата је служио као привремено седиште владе Федералне државе Хрватске.

У Сплиту, 28. септембра 1969. године забележено масовно уништавање аутомобила са регистарским ознакама из Србије.

Возила су бацана у море и редом демолирана…

Тај и многи други догађаји током 70их и 80их демантују многе оне који желе да представе СФРЈ као неки период љубави и мира тзв. ,,братства и јединства”.

За време СФРЈ дошло је до индустријализације Сплита што је изискивало радну снагу. Тада се масовно досељавају Хрвати из Западне Херцеговине који су познати баштиници хрватске нацистичке идеологије (усташе). Тако да тек за време СФРЈ Сплит заправо добија истински хрватски усташки дух.

Сплит 1990их а у њему хрватски логор ,,Лора” у којем су Срби мучени, убијани и бацани у море.

Свјдочење преживелог логораша Слободана:

,,У логорима сам научио да зло нема границе. Људи који су себе називали поносним усташама, и мушкарци и жене, пребијали су ме свакодневно, четири пута ми разбили лобању, изломили 12 ребара, одбили бубреге, трајно оштетили кољена, гасили ми цигарете по тијелу и сјекли ме ножем. Пржили су ме струјом, гурали ми људске фекалије у уста, мокрили по мени. Кад су ме одвели полумртвог у клинички центар у Сплиту грађани у чекаоници су ме пљували и ударали! Медицинске сестре су ми онако немоћном сипале урин из „гуске“ у грло. Најокрутнија међу њима, болничарка Сенада, извадила ми је цјевчице кроз које сам дисао послије операције плућне марамице коју су пробила сломљена ребра. Кад сам дочекао слободу схватио сам: Бог ме је оставио живог да бих говорио о ономе што сам видио и преживио“.

Дан, 19.08.1997. године, под притиском међународне заједнице, званично је затворен хрватски концентрациони логор ,,Лора” у Сплиту, у коме су убијани и мучени Срби из Хрватске, Крајине и Босне и Херцеговине, војници ЈНА као и добровољци из Црне Горе и Србије који су били заробљени.

Логор ,,Лора” је сматран за један од најужаснијих логора на простору бивше Југославије, а сви злочини у овом казамату вршени су уз подршку и по инструкцијама хрватског државног врха.

Кроз логор је прошло укупно 1005 регистрованих затвореника, који су доживјели страховиту тортуру, нарочито у злогласном „Ц блоку“ логора, а многи од њих су убијени. Тијела убијених у овом логору су одвожена и бацана у Јадранско море.

Многи преживели су остали са доживотним психичким траумама.

Један од првих затвореника био је српски православни свештеник којег су везали као пса и терали да лаје на друге затворенике, уколико би одбио затвореници би били прострељивани.

Данас у Сплиту маскиране групе с хрватским нацистичким симболима и усклицима прекидају културне догађаје Срба староседелаца којих према последњем попису у данашњој Републици Хрватској има 3,20 % а у самом Сплиту 0,2 %.

Према попису становништва из 2021. на подручју данашње Хрватске је живело 123 892 Срба, што чини 3,20% од укупног броја становника те државе, док их је на попису становништва из 2011. живело 186 633 (4,36%).

Након антисрпских протеста на којима учествују такође хрватски ратни злочинци и свећеници хрватске католичке цркве, жупанијски суд у Сплиту укида притвор за 9 лица која су ухапшена 03.11. 2025. због изазивања мржње на верској и националној основи у овом граду када је ова група хрватским нацистичким повицима и симболима прекинула одржавање манифестације ,,Дани српске културе“ узвикујући хрватски нацистички поздрав ,,За дом спремни” и претећи окупљеним Србима староседеоцима и њиховим гостима из Србије. Иначе, ово није усамљени случај испољавања расистичке мржње према Србима у Сплиту данас те се слободно може говорити о континуитету.

Те се није ни очекивао другачији исход будући да данашња тзв. ,,Хрватска” из дана у дан потврђује и јавно и званично демонстрира да је чист наследник НД Хрватске по свим основама.

Фејсбук страница: УСКОК/Мара Сињанка