Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу

Извор: Политика

Хуманитарка Диана Будисављевић, која је из усташких логора у току Другог свјетског рата спасила више хиљада српских малишана добила је спомен-обиљежје у манастиру у Јасеновцу.

 Идеја да ова хероина, рођена Обескер, поријеклом Аустријанка, има достојно обиљежје родила се прије двије године када су представници СПОЈИ (Српска православна омладина Инзбрук) боравили у Јасеновцу, гдје су уручили донацију од 330 књига важних за Истраживачку библиотеку Јасеновца. Тада су добили и усмени благослов епископа Јована за постављање споменика, послије чега се кренуло са припремама. Споменик, дар Српске православне омладине Инзбрука, постављен је недавно – неколико дана пред обиљежавање празника Светих новомученика јасеновачких, а освештан уз присуство бројног свештенства и верника из Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Обиљежје је освештао некадашњи Епископ аустријски, а сада швајцарски, Андреј. Постоље споменика изграђено је од гранита, а биста од бронзе. На обиљежју се налазе и четири бронзане спомен-плоче исписане на ћирилици, латиници, енглеском и њемачком језику.

–Почетком 2025, у којој се навршава 80 година од краја Другог свјетског рата, настављене су интензивне припреме на споменику за чије је идејно рјешење, скицирање и конципирање био задужен пројектни тим у саставу Филипа Влајића, предсједника СПОЈИ, дијела чланова УО, Луке Мирчете, мр Милана Нешића, као и мр Владимира Влајића. За преточење идеја, концепта и скица у конкретне нацрте био је задужен студент архитектуре Зоран Мирчета, док је стручни консултант за само постављање споменика био мастер архитектуре Душан Игњатовић, један од оснивача СПОЈИ. Биста је дјело вајара Тома Коматине из Краљева, док се за текст на спомен-плочама пројектни тим консултовао са историчарима из Србије и Хрватске који важе за најактуелније стручњаке на тему културе сјећања, страдања у Другом свјетском рату на простору НДХ и шире, као и саме акције Диане Будисављевић. Коначну верзију текста је благословио епископ Јован – кажу у СПОЈИ.

Остали детаљи о споменику, као и сви добротвори који су до сада дали свој новчани и материјални допринос овом историјском пројекту, биће објелодањени касније у књизи, која би требало да изађе за око годину дана.

–Овај споменик Диани Будисављевић не представља само чин сјећања на све жртве са ових простора и њену акцију спашавања, већ је и мост који приближава и спаја различите народе и шаље поруку мира, љубави и наде садашњим и будућим покољењима – рекао је Владимир Влајић, један од оснивача и члана СПОЈИ и нагласио да ова организација ради на култури сјећања, са посебним тежиштем на Диани Будисављевић, још од 2010, када су први пут сазнали за њу. Влајић је у свом излагању испричао да је Савез Срба у Аустрији одлучио да за своје заштитнике управо прославља Свете новомученике јасеновачке.

Диана (Обексер) Будисављевић рођена је 1891. године у Инзбруку, у Аустрији. Удала се за Јулија Будисављевића, професора хирургије и 1919. с њим преселила у Загреб. Припадали су високим загребачким круговима, што је највјероватније, осим Дианиног поријекла, утицало да их мимоиђе усташки бијес.

„Акција Дијана Будисављевић” покренута је у Загребу у октобру 1941. године, а проистекла је из њене намјере да упути новчану помоћ Српкињама и њиховој дјеци у логору Лобор-град. На томе се ипак није зауставила, већ је почела да развија мрежу сарадника. У јуну 1942. кренула је у извлачење дјеце која су послије офанзиве на Козари депортована у логоре. У том раду прикључио јој се већи број сарадника, међу њима супруг и двије ћерке. Организовала је транспорт дјеце из логора, затим је радила на њиховом лијечењу и збрињавању.

„Акција” је трајала све до краја рата, када су у њен стан у мају 1945. ушли „представници” Министарства социјалне скрби из Загреба и однијели картотеку у којој су се налазили сви подаци о дјеци. Тада су однијета и четири албума са сликама дјеце које је она фотографисала у логорима.

ФОТО: Документација споји