Срби не познају хрватски шовинизам ни на тацни сервиран
Пише: Александар ДИВОВИЋ
Одушевљени пицулићи јер је њихова хрватска узданица из Европског парламента „надмудрила“ новинаре Информера тако што је посетила изложбу о Јасеновцу у Народној скупштини. Сви су очекивали да Пицула и антисрпски лобисти из Европског парламента игноришу изложбу о усташком геноциду, да уђу на споредни улаз и демонстративно избегну суочавање са хрватским доприносом Холокаусту.
Али не! Пицула је испао мангуп и господин. Посетио је изложбу, одбацио фашизам, осудио историјски ревизионизам. Тако то ради господа и аустроуграска аристокрација, не као ови примитивци и шовинисти са Информера који распирују мржњу и шире националистичку пропаганду. Поставио их Пицула на место, културно, дипломатски и мителеуропски.
Више нашим пицулићима значи Пицулин дипломатски перформанс и театрално заклињање на антифашизам него речи Јована Дучића који је још пре осамдесет година разобличио такве трикове хрватских политичара:
„Ову своју историјску мегаломанију Хрвати су већ првих дана донели у наш епски и војнички Београд. Србијанци нису, што је одиста врло жалосно, ни разумели колико у хрватском оптуживању има нечега њиховог старовременског, театралног, шароликог, уобичајеног, као и на неком суђењу где има пуно лажних докумената, варљивих хартија, и лажних сведока. После пропасти на Гвозду 1102. године, Хрвати су са Мађарском водили стално само парнице за своја историјска права, и изоштрили се као парничари. Сваки историјски процес, био је онамо као процес судски, а не питање савести и криза идеала…“
Ни данас Пицулина посета изложби о Јасеновцу у срцу Београда није питање савести, нити последица хрватске колективне катарзе као када се Вили Брант у име Немаца поклонио у Аушвицу. Читава та дипломатска представа Пицулиних европарламентараца у Народној скупштини Републике Србије представља класичну парничарску радњу у којој је присуство изложби о злочинима НДХ тактички потез, а не искрено признање или суочавање са одговорношћу.
Ова дипломатска кореографија намењена медијима одушевила је пицулиће као израз Пицулиних манира и дипломатске културе. Пре ће Пицулини фанови опростити свом идолу аутоматску пушку у Олуји, него српској власти изложбу о Јасеновцу у Народној скупштини, која би требало ту да стоји као стална поставка, да се сваки страни политичар упозна са српским наслеђем из односа са хрватским суседима.
Наши пицулићи не би препознали хрватски шовинизам ни кад би им на тацни био сервиран. Ишли би за њим као овце на клање, као прошле године кад су наши паметни маратонци падали у загрљај фановима по Осијеку у коме је Бранимир Главаш пре само тридесетак година сејао смрт над Србима.
То је оно српско шесто чуло које се развило после бројних трауматичних искустава са усташким расизмом, а о коме је нобеловац Боб Дилан својевремено рекао: „Црнци могу да нањуше ако је некоме у крви расизам, баш као што Јевреји препознају нацисте, а Срби Хрвате“.
Пактирањем са Пицулом и одушевљењем његовим дипломатским маневром без икаквог моралног садржаја, пумпачка опозиција чини све да то шесто чуло отупи и да опет доборовољно постанемо плен хрватског онтолошког непријатељства према Србима.
Тешко да ће то овај пут проћи, али мора се признати да је вашим кроатофилним ентузијазмом врло често затечен и сам Пицула.
ФОТО: фејсбук
