„Српско питање“ је пред вама – да се не заборави
Славко БАСАРА
Поштовани читаоци, од Велике Госпојине (28. августа 2025. године) пред вама је нови медијски простор насловљен као „Српско питање“ са само једним циљем, да сачува од заборава све оно кроз шта је пролазио наш народ у раним друштвеним околностима и државним заједницама које су сви искористили против Срба.
Није нам циљ да изазивамо мржњу, позивао на освету или потпаљуујемо ионако наелектрисану балканску ситуацију, али нам је жеља да изнесемо истину и само истину када је српски народ у питању и његова историја.
„Српско питање” је појам који се у политици, историографији и геополитици користи за низ проблема везаних за положај и будућност српског народа од 19. вијека па до данас. То није јединствено дефинисан термин, већ се његов садржај мијењао кроз време.
Ево главних етапа:
19. вијек:
У Османском и Хабсбуршком царству: Срби су били раздјељени између више држава и царстава, без јединствене националне државе.
Српска револуција (1804–1815) отворила је процес ослобађања и стварања модерне српске државе.
У другој половини 19. вијека „српско питање” се везивало за национално уједињење Срба у једну државу – у Кнежевини/Краљевини Србији и касније у Црној Гори.
Крај 19. и почетак 20. вијека:
Током балканских ратова и Првог свјетског рата „српско питање” се односило на ослобађање и уједињење Срба из Босне и Херцеговине, Хрватске, Далмације, Војводине, Косова и Метохије.
Послије 1918. оно је формално „рјешено” стварањем Краљевине СХС/Југославије, у којој су Срби чинили велики и политички водећи народ.
Друга Југославија (1945–1991):
У социјалистичкој Југославији Срби су живјели у шест република и двије аутономне покрајине.
„Српско питање” се сада сводило на то да ли Срби имају равноправан положај у федерацији, јер су били раздјељени на више административних јединица.
Распад Југославије (1991–1999):
„Српско питање“ постаје питање опстанка Срба изван Србије – у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.
Ратови 1990-их и касније НАТО агресија 1999. довели су до великих промјена и губитака територија на којима су Срби вијековима живјели.
Данас:
„Српско питање” се најчешће везује за: статус Косова и Метохије, положај Срба у Босни и Херцеговини (Република Српска), права Срба у Хрватској, Црној Гори и дијаспори, унутрашње политичко и идентитетско питање: како дефинисати национални интерес Србије у савременом свијету.
Укратко, „српско питање“ је заправо питање државног и националног уједињења и опстанка Срба кроз различите историјске епохе, које и данас има своје актуелне облике.
Уједињење Срба започели су Милорад Додик и Александар Вучић, предсједници Републике Српске и Републике Србије и то им је највећи гријех. Зато су се и сударили с душманима нашег народа.
