Српско Сарајево побиједило цијели свијет!
Пише: Бојан ВЕГАРА
Прву побједу над НАТО пактом и њиховим авлијанерима забиљежили смо ми, Срби из Српског Сарајева, љета Господњег 1995. године.
Прво су напали муслимани са четри своја корпуса и подржани од стране НАТО ариљерије са Игмана.
Имали су на располагању само на вањском прстену око 60.000 војника и унутрашњем прстену више од 70.000. Имали су 43 топа, 406 минобацача и 19 тенкова.
Војска Републике Српске имала је 17.500 војника на првој линији фронта, 41 топ, 132 минобацача и 24 тенка.
А Сарајево је било кључ рата.
Први дан су нам пресјекли пут између Семизовца и Средњег и затворили нас у тотални обруч. А онда смо их потукли, да ће то да памте док постоје. Никад их нико тако није потукао и то је прво разбијање НАТО пакта и њихових вазала у савременом ратовању. Као да смо читав рат ту битку чекали и сад често погледам снимак другог дана те офанзиве, кад их неки командант куражи да поново крену, а они ко попишани. Од тог снимка увијек се орасположим.
Нисмо ми тада само вратили пут, ми смо их отјерали са брда и ушли на Ступ. А колико их је остало на брдима око Илиџе и Хаџића то само Бог зна. Смрдили су до краја рата. За финиш смо им побили све те њихове елитне војнике на Трескавици. И тек ту нису знали шта их је снашло послије мало почетничке среће првих дана и није им пуно помогло отворено дејство НАТО артиљерије. Бјели Вукови, Гарда Илиџа, Муње из Хаџића, Ђенералова Гарда и Фочаци нису их сатрали, већ су им обезглавили војску. Трескавица их је на Дејтон натјерала, јер побили смо им најбоље што су имали. Четри године блиске борбе од наших јуришника направиле су такве ратнике какве свијет до тада није видио. Ни данас храбрије замислити не могу.
На данашњи дан напали авијацијом и артиљеријом. Тукли су и дан и ноћ, али не би им од користи.
Похватали смо их и свезали за технику као псе. Заробили им оне војнике за које кажу да се никад не предају. Свезали смо те Легионаре из Француске и разне америчке маринце и ко не вјерује мени, нека нађе снимке, јер постоје на интернету. Побиједили смо тог љета у рату против читавог свијета. Растурили смо их и натјерали да престане бомбардовање.
На све наше муке, засули су нас осиромашеним уранијумом, а да би дошао мир услов је био да ми одемо. Тако је морало да се сакрије пораз НАТО пакта и њихових авлијанера. Морали су да нас раселе и униште и да тако скрију сваки траг свог пораза.
Српско Сарајево је тог љета победило читав свијет!
Цијену плаћамо и данас. Расељени смо и удаљени једни од других. Умиремо тако што се од рака распаднемо. Оне који су остали овдје гоне судови, а они који су расељени на разне меридијане не смију поменути да су били јунаци, јер све губе тамо гдје су наново стекли нешто.
Данас мало ко спомене ту нашу борбу и довољно је рећи, да смо ми из Хаџића тек ове године, након 27 година, имали Дан Игманске бригаде. Али, недамо се и пркосимо. Причамо ако ником другом нашој дјеци о тој борби и о том народу, који је у једном граду гледао сваки дан смрти у лице, те био спреман на сваку жртву.
И знате, нама нико није дошао у помоћ. Тек понеки добровољац из Србије и понеки брат Рус. Били смо сами на свијету и осуђени једни на друге. У помоћ смо ишли једни другима кад је требало и лудо смо гинули ми из Хаџића, Илиџе, Вогошће, Илијаша, Грбавице, једни за друге, ко нико ни за кога никад. Сви смо били Војска Републике Српске, баш, сви и жене и старци и дјеца. Сви смо лудо гинули и нисмо помисли да одустанемо, јер нам нико није дошао у помоћ. Знали смо да смо сами и знали смо шта бранимо. Кунем вам се, да бољих од нас Срби нису имали у томе времену.
Нас су они побиједили само у оним медијском рату и нигдје друго. Свијет се мијења и једном ће се све знати, па и да смо ми ти који су све издржали. И да је све од нас почело и да ће се завршити кад доћу Руси.
Имајте на уму душмани, да ћемо доћи да краљу Твртку Крст у руку вратимо, а до тад лајте и лажите кад нисте за бољег.
ЖИВИЛО СРПСКО САРАЈЕВО И РЕПУБЛИКА СРПСКА!
Написано 31. августа љета Господњег 2023.
