Шта ћемо са Хрватима?
Пише: Ненад ТАДИЋ
Након што је Војска Краљевине Србије ослободила земљу и протјерала Аустроугаре из БиХ и са територија на којима је формирана касније Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца/Југославија, према наређењу регента Александра Карађорђевића, Мишић је отишао да се међу Хрватима, на лицу мјеста, увјери какво је тамошње расположење за заједничку државу.
По повратку, без длаке на језику, реферисао је Карађорђевићу: „Након свега што сам тамо видео и чуо, дубоко сам зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали идејама о некаквом братству и заједништву са Хрватима“.
Мишић је предложио Александру сљедеће: „Да им дамо државу, независну самоуправу, па нека ломе главу како знају“.
„А, границе, шта ћемо са границама?“, питао је Александар.
„Границе ће бити тамо где их ми повучемо. Не где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу, где језик и обичаји и традиција налажу, и најзад где се народ по слободној вољи определи“ – одговорио је Мишић.
Александар је на то констатовао: „То би Италијани оберучке прихватили“, а Мишић је тад одговорио: „Нека им је са срећом. Нека се они са Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми са њима усрећити нећемо.“
Међутим, жеља извјесних, прије свега западних дипломатских кругова, страх Далматинаца да ће Италијани узети сва острва, због чега су поручили Београду да ће потписати уједињење без обзира на став Загреба… све је то довело до попуштања Карађорђевића пред идејом југословенства.
Створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније прерасла у Краљевину Југославију.
Извор: Срна, Јадовно 1941.
ФОТО: фејсбук
