Страдање посљедње четничке формације на Мајевици
Пише: српскопитање
Комунисти су између 18. и 20. јануара 1946. године опколили остатке четничких формација под командом војводе Радивоја Керовића. Ноћу 18. јануара четничке снаге су уз надчовјечанске напоре и херојство својствено само српском народу, успјели да пробију комунистички обруч, али су непријатељске снаге уводиле свјеже трупе опремљемне најмодернијим наоружањем добијеним од Британаца. Борбе су се наставиле на превојима Мајевице гдје су четнички борци поново били окружени и коначно сви изгинули. Многи су остајући без муниције сами себи одузели живот желећи да избјегну комунистичку тортуру. У чину који је у Србима пробудио сјећање на злочине из времена турског зулума, комунисти су мртвом војводи Керовићу одсјекли главу и набили је на колац у Војводином родном селу Тобуту код Лопара. Превој на Мајевици остаће у историји обиљежен као мјесто гдје су пали и крв просули посљедњи четнички јунаци.
Ријеч на крају
Голгота народа у овим крајевима настављена је дуго по завршетку рата са једином промјеном што су Хрвати и муслимани нацистичке униформе замијенили комунистичким. Активан отпор у шумама је трајао све до 1953. године. Судбина српског народа се до тада одвијала у сјенци Косова, а од тада се развија у сјенци Јасеновца, Јадовна и осталих стратишта. Ово је само дио трагике српског народа која траје од Косовског боја 1389. године.
И поред све несреће и трагике које су задесиле српство остаје нада да све док у српском народу буде људи попут војводе Керовића који су спремни да се жртвују за правду и слободу српског народа, српски народ ће имати будућност.
Попис српских жртава, као и њихово страдање из области Семберије и Мајевице потресно су описане у књизи Љубе Керовића, синовца ратног команданта Семберије и Мајевице војводе Радивоја Керовића…
ФОТО: фејсбук
