Свети Сава – темељ вјере и идентитета: „Он нас и данас води и благосиља“

Пише: Борис МУСИЋ

У празничном и надахнутом духу прославе првог српског просветитеља, Светог Саве, широм Црне Горе ових дана одржавају се бројне свечаности, академије и сабрања посвећена лику и дјелу првог српског архиепископа, учитеља и духовног оца нашег народа. Светосавље, као пут вјере, знања, културе и заједништва, и ове године окупља народ око непролазних вриједности које је утемељио Свети Сава.

Централна и свечана Светосавска академија одржана је синоћ, у навечерје празника, у Подгорици – граду у којем је, у савременом историјском смислу, обновљено и снажно утемељено светосавско сабрање, али и који је колијевка и родно мјесто великог жупана Стефана Немање, оца Светог Саве, потоњег монаха – Светог Симеона Мироточивог. У простору бившег Дома војске (дома ЈНА), данас Музичког центра, пред више стотина окупљених грађана – вјерника, просвјетних радника, културних посленика и многобројних гостију, приређена је величанствена академија у част Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.

Свечаној академији присуствовали су: Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, акадмик проф. др Јован Делић, Његова екселенција амбасадор Републике Србије у Црној Гори г. Небојша Родић, потпредсједник Владе Црне Горе мр Момо Копривица, министарка културе и медија гђа Тамара Вујовић са сарадницима, гђа Јелена Боровинић Бојовић предсједница Скупштине Главног града, гђа Жана Прашчевић Милачић, помоћница предсједника скупштине Црне Горе г. Андрије Мандића, г. Миодраг Бешовић, генерални директор Директората за заштиту и спашавање, г. Никола Ровчанин, извршни директор Електропривреде Црне Горе, г. Владимир Чађеновић, извршни директор Електродистрибутивног система Црне Горе, г. Радош Кастратовић, адвокат и предсједник Црквене општине Подгорица, гђа Мр Јасна Јовановић, генерална директорица Директората за цјеложивотно учење, г. Драган Бојовић, посланик у Парламенту Скупштине Црне Горе, као и многобројно свештенство и часни и уважени високи гости.

Свечано сабрање протекло је у атмосфери празничне радости, подсјећајући да је личност Светог Саве темељ духовног и културног идентитета нашег народа. Кроз пригодан културно-умјетнички програм, ријечи, музику и сценске садржаје, указано је на вишеструки и вишеслојни фундаментални значај Савиног дјела, које нијесу обиљежиле само црквене реформе и устројство Српске цркве, већ и снажно залагање за образовање, мир, слогу и љубав међу људима.

Поздравно слово изговорио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У духу саборности и празничне радости, Митрополит Јоаникије истакао је да светосавске свечаности нису само спомен на једну историјску и свету личност, већ живо и савремено духовно окупљање вјерног народа око Господа Исуса Христа:

„Када се сабирамо око Христа Господа, а у спомен Светог оца нашега Саве, првог архиепископа српскога, од кога су заблистали божански дарови и ми се трудимо да Христу Богу ради његовог светитеља принесемо најљепше што има. Зато нас ове наше светосавске свечаности тако свијетле, лијепе и драгоцјене. Обједињује нас Свети Сава и све нас приводи у наручје Христово. Као што је то чинио, док је ходао по овој земљи, он то и данас чини силазећи са неба и имајући ту слободу код Бога да нас све заступа и руководи, да нас и данас обједињује и освећује и просвећује.“

Говорећи о историјским темељима и духовном наслеђу, Митрополит Јоаникије је указао и на дубоку везу Немањића са простором данашње Црне Горе, као и на њихову кључну улогу у обликовању српске државности и црквеног идентитета. Посебно је истакао да аутокефалност Српске цркве, коју је издејствовао Свети Сава, није значило одвајање и издвајање из свеопштег васељенског православља већ пуно и достојанствено укључење српског народа у заједницу васељенског православља и просвећених народâ. Ово наслеђе, како је наглашено представља велику обавезу, али и неисцрпни извор духовне снаге и благослова у временима бројних искушења.

„Ми смо посебно поносни што постоји предање, веома засновано на историјским подацима, да су Немањићи својим старим поријеклом из Црне Горе. Да су повезали, сјединили и направили моћну државу од Рашке и Зете и тако уздигли Српски род и укључили га у заједницу просвећених, прије свега православних, али и народа других вјера просвећеног свијета. Највеће дјело Светога Саве, ако се то може тако рећи, основање Српске цркве и добијање аутокефалности – није било неко одвајање издвајање из свеопштег васељенског православља, него укључивање српског народа са пуним достојанством у заједницу осталих православних народа и то достојанство прије свега дугујемо Светоме Симеону и Светоме Сави, али наравно и осталим Немањићима. То је велико наслеђе који нас обавезује и због тога се трудимо да од сваке године колико је то нама могуће, у овим доста тешким проблематичним временима узнесемо благодарност Светоме Сави, али он нас колико год се потрудимо, сваки пут још више благослови и оснажи и узврати нам и укаже нам на пут којим треба да идемо“, закључио је Митрополит Јоаникије.

Професор др Јован Делић се уводном слову осврнуо на 790. годишњицу упокојења Светог Саве и његов дубок утицај на вјерски, културни и политички развој српског народа. Истићући да је ово највећа прослава и празник за српски народ, академик је подсјетио на упокојење Светог Саве (прије 790 година) у бугарској престоници Трнову, у палати цара Асена, описујући га као најважнију личност у српској историји, која је за живота призната као апостол и сљедбеник Христа.

У даљем излагању Делић детаљно приказује вишеструке доприносе Светог Саве као реформатора, писца, дипломате и апостола Српског народа, нагласивши да је Свети Сава установио српски језик као четврти свети литургијски језик, након хебрејског, грчког и латинског, чинећи га првим модерним језиком који је стекао овај статус прије осталих западноевропских језика. Ово достигнуће се наводи као доказ изузетне дипломатске и духовне моћи Светог Саве на различитим дворовима и вјерским центрима.

Професор др Делић у наставку свог излагања је говорио о значају Светог Саве у оснивању аутокефалне Српске православне цркве и његовом утицају на стварање црквене организације која је опстала до данашњих дана. Он упозорава на важност очувања традиције Светог Саве, истичући да без одговарајућег старања, неко са стране може преузети контролу у многим важним аспектима друштва, као што се већ и догађало у прошлости.

Излагање академика Делића обухвата златни XIII вијек српске историје, описујући га као период који је трајао до смрти цара Душана и наставио се кроз различите историјске епохе. Проф. др Делић истиче да је ово златно доба започето и припремљено од стране оснивача династије Немањић, посебно Светог Саве, Светог Симеона и Светог Стефана Првовјенчаног. Посебну пажњу посветио је манастирским задужбинама, нарочито манастиру Хиландар на Светој Гори, који је под заштитом чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице. По ријечима уваженог професора Свети Сава и његов отац Симеон су изван Србије изградили српске духовне тврђаве и тиме унаприједили углед и статус и државе и Српске православне цркве.

Професор Делић је затим направио детаљан осврт у погледу различитих манастира и цркава изграђеним у овом периоду, међу којима су Жича, Сопоћани, Манасија и други, представљајући их као споменике српског духовног и културног насљеђа, дајући посебан акценат на манастир Жичу као прво сједиште српске архиепископије и њен симболичан значај.

Своје излагање академик проф. др Јован Делић завршио је подсјећањем на спаљивање моштију Светог Саве од стране Османлија 1594. године, током српског устанка, описујући то као тренутак када је духовно присуство Светог Саве постало још снажније и свеприсутније међу српским народом, тумачећи то као догађај који је на крају ојачао, а не умањио духовни утицај Светог Саве. Тиме је заокружио излагања у којем је указао на улогу Светог Саве као визионара који је изабрао духовну власт умјесто свјетовне, правећи паралелу са Косовским завјетом и представљајући га као претходника духовних избора који ће обликовати српски национални идентитет.

У културно-умјетничком дијелу програма наступили су хармоникаш Петар Балабан, народни гуслар Жељко Вукчевић, хор и оркестар „Свети апостол и јеванђелиста Марко“ из Подгорице, три сестре: Анђела Брајовић, Марија и Милена Јовићевић, као и ученици Православне гимназије „Свети Сава“ из Подгорице.

Извор: Митрополија. ФОТО: Митрополија