Сви смо ми Срби, признање то је рјешење
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Загреб је узнемирен стварањем екстремно јаких армија на својим источним и сјеверним границама. Па реално има разлога за страх. Као што свако уплашено биће прави грешке тако и Загреб себе тјеши и куражи уласком у неки неприродни војни савез са државом која заиста има слабашну војску уз то та је војска без икакве ратне традиције и искуства, па тешко да таква војска себе може заштитити, а камоли да помогне другом. Ово је улазак у савез унапријед поражених – губитничка страна.
Постоји једноставно рјешење за све безбједоносне проблеме како Загреба тако и Сарајева, Скопља, Цетиња… рјешење је одиста просто људи са овог простора једноставно требају себи да признају да су и они Срби, тако им сви историјски документи и тако им језик говори.
Наравно Београд нипошто не смије употријебити силу да нити Загреб нити Сарајево нити Скопље нити Цетиње убјеђује у чињеницу да на простору Југославије живи апсолутно већински народ – Срби. То треба само по себи да дође, а доће. Силу Београд може да употреби да опет окупира поменути простор, али силом не смије да убјеђује да су Срби они који неће да буду или не знају да су Срби.
И овај „Трећи свјетски рат“ ће се завршити, како год опет ће Срби бити на побједничкој страни – то је судбина. Овај пут не смије бити лажног ослобађања попут ослобађања браће у Првом и другом свјетском рату, у обзир долази само окупација српске државе па ко хоће да јој буде поданик одлично ко неће – ванка.
Српски народ разбацан по свијету, а поготову на простору Југославије исјецкан геополитичким сабљама мора сам да схвати да сваки човјек који говори овим (српским) језиком је Србин. Као што се ситни комади метала топљењем сједињују у један комад тако српски народ мора самоспознајом да се уједини и овај простор направи сигурном зоном, економски и у свему малтене супериорном.
И оно најважније Београд мора да прво себе убиједи да су Срби просто Срби без компликованих интелектуалних гимнастика које праве огромну разлику између точка и тачка.
ФОТО. фејсбук
