Сви виде да су Срби освајачи, осим њих самих

Пише: Томо МИЉАНИЋ

Моја предходна објава изазвала је доста неразумјевања праћених псовкама и увредама, али нека, то је ризик изношења мишљења на друштвеним мрежама.  Ова објава ће покушати појаснити (драгим људима) моју претходну објаву.

У цртаћу, гдје је главни лик минијатурни слон по имену Ћира (Goliath II) који је толико мали да га остали слонови у крду једва примећују или га исмијавају. Због своје величине, он очајнички покушава да се спријатељи са мишевима, а Ћиру мишеви не воле и не желе да се друже са њим.

Ако узмемо да су освајачки народи слонови, а покорени народи мишеви онда би слонче Ћира у тој подјели био српски народ. Српски народ је поднио страшне жртве да би (искрено је то вјеровао) ослободио своју једнородну браћу, али као што са слончетом Ћиром „ослобођена“ браћа нијесу ослобођење доживљела као ослобођење већ као покоравање, па су „ослобођена браћа“ првом приликом, на основу права на самоопредјељење, које важи само за колоније и покорене народе, искористили то право што ратом, што референдумима, да се ослободе од Срба „ослободилаца“.

Као што слонче Ћира не схвата да припада другој скупини тако ни Срби не схватају да припадају освајачким народима.

Ствар компликује сам придјев освајачки, кога неки (многи) Срби доживљавају као увреду, уствари алтернатива томе је покорен. Или си освајач или си покорен. Можеш бити и ослободилац, али само на територији на којој живи твој народ и углавном такви народи су под заштитом неке моћне царевине, дакле, опет, покорни неком цару. Међутим, никако не може неки народ бити ослободилац на туђој територији. Рецимо Срби никако не могу ослободити Словенију, Срби само могу освојити Словенију (или друге), зато су Словенци (и други) тражили право на самоопредјељење признајући тако да су окупирани (од стране Срба), а не ослобођени.

Све ово је потврђено деведесетих година када су се многи ослобађали од наивних „ослободилаца“. Наравно ријеч је о српском парадоксу, Срби су народ који вјерује да су позитивци они који се ослобађају, а негативци они који освајају, можда и јесте тако, али није боље по један народ, боље је у природи бити слон, макар као слонче, него миш макар као штакор.

Из угла Срба заиста биједно изгледа подизање споменика престолонасљеднику Фернинанду у Сарајеву. Тако гледају императорски народи, али сасвим другчије гледају народи који знају за покорност.

Све у свему Срби треба да буду поносни што су у туђим очима (нажалост не у својим) освајачи.

ФОТО: фејсбук