Тродјељење Срба и писање историје
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Срби су се у Другом свјетском рату тродијелили на ројалисте (четнике), комунисте (партизане) и нацисте (усташе). На крају је побједа запала комунисте. Како побједници пишу историју комунисти побједници су као апсулутно зло представили усташе, а ројалисте (који су такође били антинацисти) су на силу смјештали у нацисте са мање или више успјеха. Дабоме, комунисти на себе нијесу дали опепелити, своју борбу су дуго приказивали без иједне мрље, отуда и дан данас у Црној Гори има, додуше надприсјечно богатих, залуђеника партизанштином.
Деведесетих свјежи и проклети зрак са запада је донио буђење. Мањи дио народа се разбудио вјерујући да комунизам ништа не ваља, неки су се сћућурили у омамљујућим остацима идеолошког смрада, а већину је бољело уво за прошлост.
Нажалост, геополитика је успјела да Србе опет завади, али то је друга тешка прича. Углавном сљедбенике апсулутног зла апсорбовала је ЕУ и на томе јој хвала. Ван ЕУ остали су људи са прљавим ресловима ројалистичке и комунистичке прошлости. Тужно је то што поборници прљавих историјских реслова и даље воде битке из Другог свјетског рата.
Посљедња битка у којој су напад историјом на општинску власт извршили поборници прљавог комунистичког ресла десила се прије неки дан. Напад је никшићка општинска власт грубо и лако одбила, али не и довољно мудро, јер је нападаче само још више разјарила.
Величање ратног злочина је злочин. Комунисти су дјецу КОРИСТИЛИ за најопасније задатке, дјецу су наговарали да постану бомбаши самоубице, а то спада у ратне злочине. Грозне злочине!
Овај потоњи напад историјом комунистичких реслова који се десио у Никшићу је био њихова велика грешка коју општинска власт није искористила. Наиме баштиници комунустичких прљавих реслова су тражили да се подигне споменик дјетету које је објешено због тога што је било припадник СКОЈА (Савеза комунистичке омладине Југославије), и које је одуста јуначки и часно дало живот за слободу. Не заборавите ипак се радило о дјетету. Власт је требала искористити чињеницу да само ратни злочинци користе дјецу за најопасније задатке, а факат је да су ратни злочинци о дјеци самоубицама сведочили сами против себе снимајући филмове о дјеци самоубицама. Наочиглед свих дјецу самоубице су успјешно и немилосрдно користили у разноразној пропагандни. Ето би пропаганду и сада да раде, а величање ратног злочина је кривично дјело, зар не?
Зато је никшићка власт дјеци жртвама ратног злочина требала ПРВА подићи огромни споменик кроз лик храброг никшићког дјетета. Као мотив у скулптуралној композицији обавезно би се морао нагласити ратни злочин рецимо – чико комуниста гази дјечију играчку и даје дјетету бомбе. Ово није симболика ово је истина.
ФОТО: фејсбук
