Улога Војне крајине је одбрана крста!
Пише: Српскопитање
Систем Војна крајина представљао је један од најдуготрајнијих и најспецифичнијих „фронтиер“ система у европској историји.
Настао је 1403. године [Споразумом Угарског краља Жигмунда и Српског деспота Стефана Лазаревића] са циљем одбране КРСТА.
Тако је организована граница према Османском царству зла и похлепе у вријеме када је његово ширење дубоко захватило југоисточну Европу.
Умјесто класичне феудалне границе, створен је посебан војно-друштвени поредак у којем су становници пограничних области имали задатак да трајно бране границу.
Становништво тог простора, познато као крајишници, добијало је земљу, одређене слободе и статус слободних сељака-војника, али уз сталну обавезу војне службе. Такав систем обликовао је посебан идентитет и друштвену структуру која је вијековима опстајала на граници два велика свијета. Међу крајишницима највећи дио чинили су православни Срби који су у таласима миграција насељавали погранична подручја и постајали важан стуб одбране.
Градови и утврђења као Костајница постојали су важан дио тог система. Они су контролисали прелазе, ријечне комуникације и трговачке путеве између средње Европе и Балкана, али су истовремено представљали линију одбране и мјесто сталне војне приправности.
Изузетност Војне крајине огледа се у њеном дугом трајању и јединственој организацији. Док су многе европске границе биле промјенљиве и нестабилне, овај систем је пет вијекова функционисао као организована милитаризована зона са сопственим правним и друштвеним правилима.
Крајишници су били директно потчињени цару, а не локалним феудалним господарима, што им је давало посебан положај у тадашњој Европи.
Због тога се Војна крајина у историјској науци често наводи као јединствен примјер границе која није била само линија раздвајања, већ читав друштвени и цивилизацијски простор. Она је обликовала идентитет људи који су живјели на том простору, али и историју читавог региона Крајине, остављајући дубок траг у политичком, војном и културном развоју југоисточне Европе.
Извор: Форум ветерана Србије
ФОТО: фејсбук
