Вишеградске истине
Пише: Мирослав ЛАКОВИЋ
Сећате ли се објаве о „предрамазанском концерту“ слободно одржаном у „страшном Вишеграду“? Колико знам, Срби су исти „оћутали“ а требало је да се звони о њему на сва звона. Да чињеницама урушимо лаж о нама као „дивљацима и исконском злу“ и покажемо да није истина да је неко од повратника угрожен само због своје вероисповести. Требало је али није. Само од себе поставило се питање шта ће покушати да „поништи“ поруку коју је тај догађај послао?!
Какав „случај“ ће се да избрише приказану нормалност односа у Вишеграду као да се није ни десила. А онда је дошла промоција Вишеграда на сајму у Београду и његове туристичке понуде у којој се налази и Вилина Влас о којој сада ври интернет.
Ако се присетимо те несрећне 1992. светски медији су према такође „релевантним изворима“ са муслиманске стране помињали број од чак стотину хиљада силованих муслиманки. На почетку рата, током лета 1992. доступни документи говоре да је Војска РС имала између 80.000 и 100.000 војника што у преводу говори да су према њима сви силовали. Да не буде забуне, ОСУЂУЈЕМ свако силовање које се десило, било коме, али таквом логиком испаде да су Срби силовали уместо ратовали. Поставља се питање где су пронашли време за одбрану и стварање Републике Српске?!
Наравно, оних стотину хиљада је одбачено као глупост. Али зашто се опет нешто слично потенцира и после тих светских хајки иде нова? Зато јер Република Српска још постоји као трн у оку. Можда „нестане“ ако се у Србији направи отклон према њој. Стари лисци, магови манипулације су приметили, да посебно у Београду постоје облици које ништа не интересује осим њих самих. Које за Србе, било које и било где заболи уво иако су сами Срби. То су „грађани света“ и њему хрле газећи своје традиционалне вредности успут уздижући оне стране, неприродне и често болесне. Приметивши да су „извисили“ код света за укидање Републике Српске заговорници „унитарне БиХ“ окренули су се самим Србима како би направили раздор и упиру свим силама. Дешавања кроз историју говоре да то није нимало бенигно – знали смо ми Срби сами себи гроб ископати.
Да се вратимо конкретном случају и подсетимо се:
Хашки трибунал изрекао је 2009. године пресуде за ратне злочине почињене у Вишеграду, укључујући и време када је Вилина Влас „кориштена као логор и седиште паравојне јединице „Бијели орлови“. У образложењу пресуде се спомињу убиства, окрутност, прогон и други злочини против човечности. Иста ипак не потврђује и све оптужбе за сексуално насиље у Вилиној Власи која је наведена као логор. Десили су злочини, то нико не пориче али ни приближно у толиком обиму. Ту су и „три хиљаде ружа“ које се бацају за жртве са вишеградске ћуприје. Да, 3.000 без обзира што је у „Књизи мртвих“ Мирсада Токаче, за коју је податке прикупљао десетак година наведен број од 1.747 укупно погинулих, именом, презименом из Вишеграда, свих националности укључујући и Србе. Чињенично, многи у препричавању „побијени“ су се касније појавили и продали имовину! Опет да не буде забуне, ОСУЂУЈЕМ и свако убиство цивила, посебно старијих особа и деце. Искрено, за разлику од оних који поричу своје злочине широм БиХ и називају их „нужном одбраном“ и „правом“. То што поричу се дешавало и у Сарајеву, Горажду, Коњицу и било где према Србима који су остали у својим домовима. То нису били војници него цивили који су веровали да им се ништа неће десити јер нису ништа ни урадили. Грешка – били су Срби!
Тако је било и у другим местима и селима око Фоче, Братунца, осталих градова…и самог Вишеграда. Починиоци злочина над Србима су „хероји“ и „часни борци Армије БиХ“ иако ту има мало чега часног – још мање хероја. Ако, за неке, ретке и признају да су починили злочин по аутоматизму их назову „неконтролисане групе, криминалци, појединци“. Са друге стране „Србима је зло у генима“, сви су злочинци и агресори па и они који су за време рата огртали кромпир негде поред Ниша, Чачка или комили кукуруз у Срему. Иначе, Срби су лако осуђивани, чак и на нечију реч или због снимка за дневник уколико их неко препозна на њему. Према свему, мало је вероватно да би Србе Хаг „припазио“ и изоставио из пресуде силовања да су иста била „систематска“ и „преко две стотине случајева“ како се за Вилину Влас потенцира.
Са друге стране они су ослобађани упркос доказима, бројним сведочењима и искасапљеним телима које су остављали за собом. Неће признати да је многим заробљеним Србима, цивилима или војницима метак од њих био раван премији! Иако је кориштен, стизао би на крају – после свих грозота предходно примењених. Њихов наратив „једине жртве“ а нас као главних криваца траје деценијама, на њему инсистирају и не одустају. Потпуно безочно и лицемерно уопште не помињући своја недела притом преувеличавајући своје жртве а наше злочине.
Није проблем што они преувеличавају него што ми ћутимо и не бранимо се. Опет наивно мислимо да им нико неће веровати. Хоће! Довољно је прочитати коментаре испод објава везаних за Вилину Влас. Пропагандна лекција коју су нам очитали деведесетих је нажалост брзо заборављена.
ФОТО: фејсбук
