Владан Лукић напустио Француску и дошао да се бори против НАТО-а

Пише: Јована МАРКОВИЋ/Курир

Српски спортисти нису седели скрштених руку. Током 78 дана бомбардовања бранили су нашу земљу како су знали и умели. Готово сви су широм света истицали поруке да се заустави агресија, а најхрабрији међу њима био је легендарни фудбалер Црвене звезде Владан Лукић, који је те 1999. године одлучио да спортску опрему замени војном униформом.

Лукић је био једини српски врхунски спортиста који је 1999. године, током агресије НАТО и бомбардовања напустио чари лагодног живота на Западу и вратио се у земљу. Лукић се одмах ставио на располагање војсци и био распоређен на положај.

Његов поступак оставио је без текста све у Француској. Владан Лукић био је тада у зениту каријере, играо је за Мец, клуби који је поред Олимпика из Марсеља у то време био најјачи у држави и борио се за шампионску титулу. Лукић је тада отишао код председника клуба Карла Молинарија и саопшто му своју одлуку. Иако је први човек Меца покушао да га одговори од одлуке, то му није успело, Србин је био решен и то је и предочио председнику Меца.

Владан Лукић је са својом супуругом Иреном и ћеркицом Саром упутио у Србију. Његов тадашњи саиграч Ненад Јестровић једном приликом открио је како је текао разговор између Владана Лукића и председника Карла Молинарија. Био је присутан, пошто је много боље говорио француски језик од свог тадашњег саиграча.

-И ја сам био изненађен, није ми ништа рекао шта ће да каже, само ми је рекао хоће да иде код председника, да причамо. Знам да је стално пратио шта се дешава на Косову – почео је Јестровић разговор за Мондо рубрику код Неше Петровића у „Мојих Топ 11“.

-Председник је мислио да се он шали, чак је тражио да му да и теренско возило, џип, да се бори против НАТО злочинаца. Председник му је то дао, изашао му је у сусрет. Лука је велики патриота, давао је 200 одсто себе, волео је да зна шта се дешава овде, био је невероватан по том питању, а био је сјајан фудбалер.

О својој одлуци и сусрету са Карлом Молинаријем говорио је својевремено и Лукић:

-Око пола године пре бомбардовања ми је веома утицајни председник Меца Карло Молинаро, који је тада био и потпредседник Француске фудбалске федерације, наговестио шта може да се догоди Србији. Он је са Сицилије, тамо је имао родбину и питао сам га како би он реаговао да је на мом месту. Рекао ми је да би био са својима! Тако сам и ја поступио. Нисам ишао на тргове и мостове, али јесам као војник бранио земљу.

Владан Лукић се по доласку у Србију одмах ставио на располагање својој земљи и приступио војсци као добровољац. Одиграо је и две пријатељске фудбалске утакмице на Дорћолу и Лиону, како би подигао морал у народу, са којих је била упућена порука да се обустави бесмислена агресија НАТО на нашу земљу.

Био је распоређен на дужности у јединици РВ и ПВО у околини Београда, а на ратишту је био све до краја ратних дејстава и потписивања Кумановског споразума.

-То је била моја дужност. Урадио сам нешто што сам осећао да морам да урадим. Данас живимо у времену када патриотизам нема неку вредност. За мене је то нормалан гест, једног човека који има националну свест и љубав према својој отаџбини – рекао је Владан Лукић.

Владан Лукић је тада имао један од најјачих уговора у Француској. У Мецу је одиграо 53 утакмице и дао 10 голова. Мец је у сезони 1997/98 постигао најбољи пласман у својој историји, вицешампион Француске, у том тренутку напустити такав живот је одлика правих и великих патриота, какав је Лукић несумњиво био.

-Сећам се да сам имао још три ипо године уговор са Мецом. Тачно је све то што сте рекли за председника француског клуба. Али небитно, то је била моја одлука на коју сам поносан. То је лични чин и о томе не причам. Патриотизам се носи, то је васпитање – био је категоричан Владан Лукић.

Лукићеве „ратне фотографије“ у рову на Космају биле су први пут објављење у Грчкој, и то уочи посете бившег председника САД Била Клинтона Атини.

–Тада су тамо избиле велике демонстрације, а ове моје слике су им послужиле да покажу како се брани земља. Током бомбардовања било је и потресних ситуација, када сам из једне куће у Кумодражу извлачио мртва тела породице која је ту избегла дан пре него што ће страдати. Моји ратни другови су једва избегли смрт док су постављали антену РТС-а на Космају… Не знам да ли је све то могло да се избегне, о томе онда нисам ни размишљао. Изузетно поштујем веру, верујем у суд свевишњег и праведност – рекао је Владан Лукић.

Владан Лукић рођен је у Сопоту. Дете је Црвене звезде. Многи кажу – „несташно“. Био је велики таленат и, по мишљењу многих, није остварио каријеру какву је играчким квалитетима заслуживао. После Црвене звезде је од 1993. године, носио дресове: Атлетика из Мадрида, Војводине, ОФК Београда, Марбеље, Сиона, Меца и Панилијакоса. Каријеру је завршио са 30 година.

ФОТО: Курир