Вјековни бедем српства, 112 година ФК Војводина

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

На  дан, 6. марта 1914. године, док су се над Европом надвијали црни облаци Првог свјетског рата, у Новом Саду је тињала искра слободе и спортског пркоса. Група српских православних омладинаца, ношена љубављу према игри која је тада тек освајала срца, основала је фудбалски клуб који ће постати симбол српске заједнице у тадашњој Аустроугарској монархији.

ТАЈНИ САСТАНАК У ТЕМЕРИНСКОЈ УЛИЦИ

Историја је почела у штрикерској радњи Саве Шијакова, у данашњој Темеринској улици (на мјесту некадашњег Технометала). Ту су се окупили визионари чија ће имена заувијек остати уписана у аналима српског спорта. Оснивачи клуба били су будући угледни грађани: текстилни индустријалац Миленко Шијаков, универзитетски професор Владимир Милићевић, хемичар Миленко Хинић, правници Раденко Ракић и Каменко Ћирић, затим Гојко Тошић, Ђорђе Живанов, Бранко Госпођиначки, Живојин Бајазет и будући легендарни доктор права Коста Хаџи. У овом часном послу учествовали су и Миленков брат, Ђорђе Шијаков, као и њихов отац, Сава.

ИМЕ КАО ЗАВЈЕТ И ПРКОС ЦАРЕВИНИ

Име клуба, Војводина, није изабрано случајно. У вријеме када су Срби у Хабзбуршкој царевини водили тешку борбу за своја права, овај назив је био директно подсјећање на Војводство Србије, територију на којој су Срби, барем на папиру, извојевали равноправност у 19. вијеку. Био је то чин националног поноса и јасна порука под чијом се заставом ови млади људи окупљају.

ПРАШКИ ДРЕСОВИ И ПРВИ ТРИЈУМФИ

Након голготе Првог свјетског рата, клуб наставља свој развој инспирисан најбољима. Из Прага је донесен комплет дресова чувеног клуба Славија, чије су црвено-бијеле боје постале и остале заштитни знак новосадског клуба до данашњих дана.

Своју прву званичну утакмицу у оквиру лиге Жупа I Београдског лоптачког подсавеза, Војводина је одиграла 12. септембра 1920. године. Противник је био тадашњи градски ривал НАК, а „Воша” је славила чисту и велику побједу резултатом 2:0. Чак и када су двије године касније новосадски клубови суспендовани због жеље за аутономијом унутар савеза, Војводина је изборила своје мјесто под сунцем, показујући непоколебљив карактер.

ТРАДИЦИЈА КОЈА НЕ БЛИЈЕДИ

Данас, 112 година касније, Војводина је двоструки шампион Југославије и двоструки освајач Купа Србије. Она је клуб који је одувијек окупљао српске родољубе, док су сепаратистичке тежње кроз читаву историју остале тек занемарљива статистичка грешка. Војводина је била и остала понос српске равнице.

Живјела Воша! Живјела Србија!