За све је крив Здравко Кривокапић
Пише: Спасоје ТОМИЋ
За све је крив Здравко Кривокапић, јер је 2020. године, на таласу народног бунта, литија и жртве коју је поднијела Српска православна црква, инсталирао тзв. експертску владу састављену од људи без изборног легитимитета, без политичке кичме и, што је најопасније, без јасног идентитетског опредељења.
Многи од тих „експерата“ били су јучерашњи гласачи, симпатизери, па и кадрови ДПС-а, само пресвучени брзопотезно у технократe Тако је пропуштена историјска шанса да се после тридесет година режимске окупације државе изврши стварни политички и морални прекид са Ђукановићевим системом.
За све је крив Здравко Кривокапић, јер је као премијер одбио да ријеши кључна идентитетска питања која су била темељ изборне побједе: двојно држављанство, статус српског језика, право на тробојку као историјски симбол и елементарну равноправност српског народа у Црној Гори. Умјесто тога, добили смо премијера који се стидио сопствених бирача, који је од литургијског народа бјежао као од политичке заразе, а СПЦ користио за манипулисање народом. Таква политика није била случајна — она је била свјесна, кукавичка и дубоко антидемократска.
За све је крив Здравко Кривокапић, јер је својом пасивношћу, сујетом и ауторитарним маниром створио нову генерацију политичких хибрида, људе без коријена и без обавезе према народу који их је индиректно изњедрио. Милојко Спајић је најбољи примјер те политичке мутације: технократа без става, премијер без идентитетске храбрости, човјек који се плаши и саме помисли да Скупштини поднесе иницијативу да српски језик, којим говори већинска Црна Гора, постане службени уз црногорски. То није политика будућности, то је наставак ДПС политике другим средствима.
За све је крив Здравко Кривокапић, јер је нормализовао тезу да је „вријеме идентитетских тема прошло“, управо у тренутку када су та питања вапила за институционалним рјешењем. Та кукавичка логика данас служи као изговор Милојку Спајићу да не ради ништа, да се не замјера никоме, осим сопственом народу. Јер лакше је владати без става него донијети историјску одлуку. Лакше је бити мио амбасадама него поштен према грађанима.
За све је крив Здравко Кривокапић, јер је издао повјерење оних који су мислили да гласају за слободу, а добили су стерилни ДПС ЕУ континуитет. Његово политичко наслеђе данас живи у влади која у већини нема снаге да изговори ријеч „српски језик“, која се плаши тробојке и која би да управља државом без народа. А то је најсигурнији пут да се једна побједа претвори у пораз, и да се историја, као и увијек, сурово наруга политичким аматерима.
ФОТО: фејсбук
