Живот ван калупа
Пише: Недељко БОСИОЧИЋ
Новак Ђоковић је данас дошао у Зеницу да подржи репрезентацију Босне и Херцеговине у фудбалу.
То је главна вијест за портале, али и повод за расправе по друштвеним мрежама.
По мом мишљењу, ово је једна од важнијих порука која је послата на просторима бивше Југославије од стране јавне личности и истинског великана.
Велики и успјешни људи не могу се затворити у торове, нације или географске границе. Они су једноставно – велики. Својом величином припадају свима.
Како, уосталом, сврстати Никола Тесла у један народ? Човјека који је освијетлио свијет.
Недостатак образовања, ширине и социјалне свијести често тјера људе у подјеле. Томе додатно доприносе политичке манипулације које годинама граде невидљиве ограде међу људима. У таквом амбијенту, није изненађење што се и један Ђоковић некад назива издајником.
Људи који живе унутар тих ограда често сањају живот ван њих. А када неко ту ограду прескочи и почне да дише пуним плућима, неријетко постаје мета – не због онога што јесте, већ због онога што други нису смјели или успјели да буду.
Ђоковић је данас показао пут. На нама је да одлучимо – хоћемо ли се радовати успјесима других или их мрзити јер не припадају “нашем тору”.
ФОТО: фејсбук
