Зло, Сотона и „златна милијарда“

Подјелите чланак

Пише: Томо МИЉАНИЋ

Сви добри људи одавно осјећају да нешто не ваља, да се нешто чудно дешава у свијету. Добри људи знају да зло не долази од њих, али да је зло присутно око њих то се просто осјећа, као када неко у препуном аутобусу „пусти голуба“, па сви сумњају једни у друге.

Као у неком хорор филму контуре зла свакодневно су све јасније, полако израњају како монструм из магле. Данас је „најневјернијим Томама“ јасно да је свијет у великој опасности и да нијесу приче о „златној милијарди“ плод нечије бујне маште, већ реалан сотонин план.

Сотона (ако не Сотона лично, онда неко ко изиграва Сотону) сакупио је своју војску међу нерадницима и љенчугама, међу људима који воле богаство, а који не воле да раде и стварају. Сотона је своју војску обогатио и изабрао међу људима који више воле сопствени сношај од судбина милиона људи или сластан залогај од живота дјетета, од чијег меса је справљен тај залагај. Зна Сотона да се код нерадника склоних ‘лебу без мотике и лагодном животу,  у тим безосјећајним створовима буди хедонистичка звијер са злочиначким нагонима спремна да све прода и дà за своја најнижа задовољства и нагоне.

Са „Острва зла“ долази отужни смрад смрти планиране за седам милијарди људи.

Зашто седам милијарди људи треба да умре и да ли би преостала „златна милијарда“ боље живјела?

Прво седам милијарди је вишак који је немогуће контролисати. Друго та златна милијарда поред тога што је лако могуће контролисати била би довољна да опслужује десетак милиона одабраних (Црно племство) са радном снагом, дјецом потребном за сексуалне потребе и дјецом као изворишта протеина. Укратко „златна милијарда“ Црном племству је потребна као радна стока, без иједног људског права.

Стари трик је да се свима релевантним људима понуди нада да ће се наћи међу црним племићима, трик који увијек пали јер људи су склони да повјерују у своје способности, поготову они на мало већим положајима и са дубљим џеповима. Нема од тога ништа, вјерујте, поготову Црном племству такви не требају. Црном племству требају млади, сочни и лијепи, као оно када човјек бира стоку засигурно је не бира по иметку и знању.

Доспјели спискови одабраних званица на острву зла показују да на списковима нема људи словенског поријекла поготову међу одабранима, а да ли има Словена пројектованих да их одаберу у „златној милијарди“ за слуге и месо од тог ужаса златнија је смрт.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Додик и (У)став

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 131 Пише: Славко БАСАРА Уставни суд без Срба је пресудио, уствари одбио. Документ није ни важан. Наслов: захтјев, жалба, молба, апелација… све је то код „њих“ исто… Они ћерају своје! По (У)ставу. Крезубост земље се не огледа у судовима него у немогућности функционалне организације и одговорности које посједују сва три народа…

  • Краљ!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 102 Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ Дарио Вранеш, један од ријетких политичара из владајућих партија који не пристаје на политику гурања под тепих свега српског у Црној Гори, коју спроводи Спајићева влада у страху да се не замјери „Вијестима“, Ибрахимовићу, Хутеру, Пицули, Пиленковићу или, не дај Боже, неком бирократи из Брисела. Просто је…

  • Како је Вучић побиједио?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 118 Пише: Славко БАСАРА Александру Вучићу све можете да припишете, атрибутски. Али не можете да му узмете позицију предсједника јер је народ уз њега! Ако покушате да му отмете, саплешћете се у авлији својих корака, свезани блатом до скочних зглобова. Неко вас није информисао да су изграђени модерни (ауто)путеви. Како је…

  • Зашто Вучић и Мило никада не могу бити исто?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 23 Пише: Спасоје ТОМИЋ У политичком животу Балкана често се покушавају правити вјештачке паралеле, као да су сви лидери исти.  Међутим, постоје разлике које нису ни нијансе већ суштинске супротности. Управо таква је разлика између Александра Вучића и Мила Ђукановића. То нису два лица исте политике то су два потпуно различита…

  • Свака (п)тица своме јату лети…

    Подјелите чланак

    Општепозната је чињеница да свака (п)тица своме јату лети, што је доказао и
    трансфер (не баш јефтин) Адема Љајића из Новог Пазара у Фудбалски клуб
    Сарајево!
    Некадашњи првотимац београдског Партизана,

  • Пета колона одрадила посао у Каракасу

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 78 Пише: Александар ДИВОВИЋ Злурадост домаћих аутошовиниста и сервилност европских политичких елита према акту државног тероризма САД у Венецуели можда су и јачи утисак од тога колико је безбедносни апарат у Каракасу био порозан и колике су биле размере издаје у непосредном окружењу резиденције Мирафлорес. Репутација Делта одреда као елитне специјалне…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *