Злочин у Сијековцу – “Вратио је нож у чизму, а око Мирка локва крви“

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

У јучерашњој објави, под насловом „А бошњачко масло је ли за рамазана?“, навео сам само неколико истинитих злочина који су почињени у првим мјесецима рата, на територији коју су контролисали припадници јединица које су се бориле за Републику БиХ.

Данас ћу да напишем какав се злочин десио над Србима у мјесту Сијековац, прије неголи је и почела борба за одбрану српског народа у БиХ и Српске Републике БиХ.

У село Сијековац код Брода, 26. марта 1992. године око 16 часова, упале су јединице Хрватске војске, ЗНГ-а и паравојне формације ХОС-а састављене од локалних Муслимана и Хрвата. 

Након упада у Сијековац припадници тих јединица убили су девет цивила. Жртве су прије убијања биле присиљене да легну на земљу лицем окренутим према земљи, а након тога су убијене. Убијени су Зечевић Јово, Зечевић Милан, Зечевић Васо, Зечевић Петар, Радановић Мирко, Милошевић Лука, Милошевић Драган, Милошевић Жељко и Трифуновић Срето. 

У пресуди Суда БиХ против З.К. у самом опису догађаја наведено је да је „З.К. заједно са другим њему познатим припадницима хрватских војних јединица  учествовао у оружаном нападу на српско становништво насеља Сијековац. Догађај се одиграо тако да су ове војне формације дошле у насеље Сијековац те наредили цивилима Радановић Марици, Васић Недељки, Милошевић Младенки, Зечевић Миљи, свједоку ‘Y’, Зечевић Љубици, Зечевић Јелици, Радановић Виду, Зечевић Јовану, Зечевић Милану, Зечевић Васу, Зечевић Петру, Милошевић Луки, Милошевић Жељку као и дјеци: Опачић Маринку, Милошевић Драгану, Милошевић Саши и свједоку ‘М’, да изађу из кућа, а потом да легну на земљу у блато лицем према земљи, поједине ударајући ногама и кундацима пушака по разним дијеловима тијела, пријетећи им да ће их побити, женама да ће их и силовати, вријеђајући их и псујући им, а затим, пуцањем из ватреног оружја, неидентификовани припадници оружаних група које су учествовале у нападу, лишили живота Зечевић Милана, Зечевић Васа, Милошевић Луку, Милошевић Жељка и малодобног Милошевић Драгана, а З. К. је сам из ватреног оружја пуцао у леђа Зечевић Петра којег је мајка Миља водила за руку те га тако лишио живота, а након тога лишио живота и Зечевић Јована, којег је водила супруга Миља испод руке, с обзиром да се исти због болести тешко кретао, тако што га је прво ударио ногом у стражњицу, усљед чега је овај пао на тло, а потом му испалио један хитац из непосредне близине из ватреног оружја у предјелу главе, док је у истом дворишту од стране неидентификованих припадника ових оружаних група живота лишен и Радановић Мирко, а недуго затим и Тривић Срето, чије мртво тијело је поред степеница његове куће сутрадан видио комшија, док су истог дана приликом напада, попаљене куће и помоћни објекати власништво породица Радановић, Милошевић, Зечевић, Бачић,

Седлић при чему је настала штета у већим размјерама, те је слободе лишено око тридесет цивила већином жена и дјеце, који су затворени, након што су спроведени у кућу Нике Томаса, а потом у Дом културе у Сијековцу, при чему су их застрашивали пријетећи да ће их побити, те су ови цивили у наведеним објектима били затворени пар дана, а за ово вријеме су физички и психички злостављани у чему је учествовао и З.К.“

„Изашли смо из подрума са рукама склопљеним изнад главе. Љубицу Зечевић, која је непокретна, не знам ко је изнио. Неко је наредио да легнемо у блато у двориште, а мој муж Вид, пошто је шлогиран, није могао одмах лећи те га је један ударио кундаком пушке у главу и плећку, од чега је Вида облила крв и пао је на земљу. Мирко (син) је стајао, а тројица су га кундацима ударали испод ребара и по свим дијеловима тијела… Онда је јаучући тражио од њих да му не убију маму и тату, након чега су га извели на улицу гдје су га оборили ударцима. Видјела сам да лежи и да са њега силази један у маскирној униформи који је вратио нож у чизму и видјела сам локву крви око Мирка.. Одмах послије тога један од њих је испалио рафал у Миркову главу.“ изјавила је Марица Радановић.

У вријеме и након догађаја у Сијековцу војне и паравојне формације вршиле су етничко чишћење и у другим српским мјестима, при чему су цивили српске националности убијани, а жене и дјевојке су биле изложене сексуалном злостављању.

Важно је напоменути да ни након злочина у Сијековцу није отпочела оружана борба за одбрану Срба у БиХ.

Напомена: Миљи Зечевић, из Сијековца код Брода, убили су супруга Јована и синове Милана, Васа и Петра.

ФОТО: фејсбук