Звали су га Змај од Радана – Косанчић Иван…

Пише: српскопитање

Постоји један човек, баш са Радана, чија су дела, вештине и знања толико велика, да је његово име постало мит, а његово постојање и данас је обавијено велом загонетности.

Када сте толико моћни и јаки, а у себи сачувате хришћанску доброту, смиреност и скромност, онда ваш лик постаје магловит, ваше постојање митско, а ваша дела легендарна.

Такав човек био је чувени мачевалац, Иван Косанчић.

Рођен је у Горњој Топлици, крај слива речице Косанице, недалеко од Куршумлије, у 14. веку.

Као син Огњена Косанчића, који је био витез у пратњи цара Душана Силног, рано је стекао војничке способности.

Нико није ни слутио да ће Иван отићи толико далеко, те да ће измислити свој специфични стил борбе. Наиме, борио се са два мача, једним дугим и једним кратким и то са таквом вештином, брзином и прецизношћу да му штит никада и није био потребан.

Толико вољен и прихваћен у народу, сам народ му је и давао нестварне моћи и епитете. Веровало се да је вилинског порекла и да прича немушти језик. Такође, становништво подно Радана неретко га је поредило и са светим Ђорђем, због храбрости и привржености хришћанству.

Ватрено крштење за таквог ратника је дошло на Видовдан 1389. године. Као човек који је најбоље познавао Османлије, њихову културу, обичаје и начин ратовања, изабран је за једног од дванаесторице витезова који су предводили напад на Турке на Косовском боју.

Због неизмерне храбрости и невероватних подвига, постао је заједно са својим побратимима Миланом Топлицом и Милошем Обилићем, омиљени витез за опевавање међу Србима под окупацијом. Његова храбра дела, песмама су појила генерације патриотизмом и жељом за слободом, све од Косовског боја, па до Карађорђа и устанака.

Такав јунак је наравно имао и своје утврђење. Остаци Иванове куле налазе се на западној страни Радан планине. После Косовског боја утврђење на кратко пада у руке Турака, али га деспот Стефан Лазаревић враћа под своје окриље 1412. године.

Многи његов надимак повезују са његовим митским статусом који је уживао међу српском рајом. Ипак, верује се да надимак Змај потиче од организације чији је главни задатак била одбрана хришћанства, „Ред Змаја“.

Ред је основан 1326. године од стране Карола Анжујског, који је уочио претњу од Османлија. У Ред су због непосредне близине Византије, односно Турака, примљени Немањићи, као и њихови најбољи и најближи витезови. Пун назив Реда имао је у себи и додатак ‘Свети Ђорђе“. За време Косовског боја, чланови Реда из Србије су били: Милош Обилић, Милан Топлица, Иван Косанчић, Вук Бранковић, кнез Лазар, Тарзаровић, Црнојевић, Дињичић, Франкопановић, Качић, Клешић и Пиколоминовић. Наводно је Милош Обилић носио штит са давнаестокраким сунцем, који је симболизовао управо ових дванаест витезова.

Ред 1408. године добија назив „Витешки Ред Змаја“, а први међу дванаест једнаких, био је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара. Радан је на овај начин добио место у светској историји, добио је част да један витез, у једној тако моћној организацији носи име баш по српској планини. Колико је Иван Косанчић представљао Радан, толико је Радан осликавао Иванову личност: стамен, непоколебљив, освећен и просвећен, пун тајновитости и лепота.

Данас препознајемо овог јунака највише по делу Београда који носи његово име, Косанчићев венац. На њему се некада налазила Народна библиотека, изгорела у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године. Када крочите у Јабланички округ, када крочите на територију општине Бојник и када изнад себе угледате Радан планину, знајте да ходате по светој земљи.

Знајте да удишете ваздух слободе, само због крви проливене од времена Ивана Косанчића, преко времена Карађорђа и генерала Мишића, па све до мајора Тепића. Када удахнете тај свеж планински ваздух, зажмурите на тренутак и знајте да су људи баш из овог округа, из Јабланице и Топлице увек били ту, на бранику, како би цела Србија мирно спавала. Тек тада, када све ово мозак буде обрадио, биће вам јасна храброст Змаја од Радана, биће вам јасно зашто се једна мирна општина, са лаганим темпом живота, зове тако ратнички, Бојник.

Извор: Занимљива историја и географија

ФОТО. фејсбук