Бог и човјек

Пише: отац Миладин МИТРОВИЋ

Сваки хришћанин, када би себи поставио питање шта је то, што Бог очекује од мене, вјероватно не бих могао пронаћи задовољавајући одговор.

Јеванђељска историја, свједочи да је са овим питањем дошао Господу и један младић који је чак пао пред Његове ноге са питањем: шта треба да учини да би наследио вјечни живот? Запитајмо се искрено: колико људи данас занима ово питање? Колико њих долази у храм не ради неке молбе или страха, већ управо у потрази за одговором на тако дубоко питање?

Човек који се обратио Спаситељу био је не само искрен, него је посједовао и високе моралне квалитете. Није чинио прељубу, није крао, ​​поштовао је родитеље и није лагао. Сложићете се, не може свако то рећи данас за себе. Вероватно је захваљујући тим особинама уживао повјерење, имао добру репутацију и постигао положај ауторитета. Представља нам се слика угледног, богатог човека, достојног члана друштва. Међутим, његово питање је одавало извјесну несигурност да све оно што чини није довољно за спасење.

Тада му је Христос одговорио: „Па, ако ти обичан пут није довољан и спреман си да започнеш нови живот, одреци се себе и иди за мном.“ Христос очекује од нас: да се не ослањамо само на себе, не само на материјална добра, већ на Њега, да нам Он постане све. Он нас неће одвојити ни од кога: нити од богатства, нити од пријатеља, нити од породице и вољених. Христу су потребни људи попут Аљоше Карамазова, који се једном ухватио у мислима: како неко може дати Богу само свијећу када мора дати себе у потпуности?

Тек када човјек постане слободан од својих жеља и прохтјева која му се агресивно намећу он тада постаје дјелотворан сарадник Божији. А да бих све нас охрабрио на том путу, Христос поручује:

„Оно што је људима немогуће, Богу је могуће.“

Не можемо сами од себе да се одрекнемо везаности за материјална добра, сагрјешивши једном у Рају, човек је себе потчинио материјалном свијету. Међутим, Христос је победио свијет на Крсту. И док се не окренемо Њему, док нас Он не исцели, остаћемо везани за свијет.

Бог види нашу унутрашњу љепоту, коју ми понекад не видимо, али Он такође види наше слабости. И Он нам нуди лек – само треба да пројавимо вјеру и прихватимо Га.

Стога Бог очекује од нас да оправдамо његово повјерење трудећи се да више живимо духовним животом, не дозвољавајући да нас материјалне ствари поробе у потпуности.

ФОТО: фејсбук