Вуковар – разоткривање још једног мита

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Вуковар 1991. није био „град херој“, нити хрватски „Стаљинград“, како се данас тврди.

Сам град никад није имао стратешки значај јер се налази на око 50 километара од ауто-пута Београд-Загреб и око 250 километара од Загреба. Иако је имао улогу речног и железничког чвора, то није било одлучујуће за ток рата.

Да је ЈНА хтела да крене на Загреб, логичније би било изабрати „пустињске“ правце преко Карловца, Сиска или Новске, избегавајући већа насеља.

Вуковар, притом, никада није био у потпуном окружењу као Стаљинград. Током већег дела борби, хрватске паравојне јединице имале су слободан пролаз преко села Нуштар, одакле су непрекидно снабдеване оружјем и људством.

У завршној фази постојао је и слабо контролисан правац преко пољопривредног земљишта ка Богдановцима, којим је извучен део људства, укључујући и команданта Бранка Борковића.

У граду се у августу налазило око 6700 наоружаних хрватских бораца, који су 87 дана држали положаје против двоструко бројније ЈНА. Према основним правилима ратне теорије, за освајање утврђеног града потребна је најмање трострука бројчана надмоћ.

Значајан део локалног становништва био је мобилисан под принудом. Масовно напуштање положаја и бекство ка Винковцима и Србији било је правило, не изузетак.

Покушај хрватских снага да оклопним јединицама из правца Нуштара, преко Маринаца, пробију пут ка Вуковару завршио се неуспехом средином октобра 1991. Тај пораз означио је и коначни прекид озбиљнијих покушаја деблокаде одређеног дела града споља.

Од августа до новембра, број хрватских бораца у самом граду се стално смањивао, услед погибија, извлачења људи и дезертерства. На крају опсаде, у Вуковару је остало око 2000 наоружаних људи.

ЈНА је, ослањајући се на надмоћ у тешком наоружању и искуство, напредовала систематски, улицу по улицу. Како су борбе одмицале, из подрума су излазили цивили који су недељама преживљавали без воде, струје и основних услова за живот.

Дезертерство, распад командне структуре и немогућност деблокаде били су кључни фактори пораза.

За то време, док се говорило о „херојству Вуковара“, Туђман је у Загребу играо тенис са Антуном Врдољаком.

Памтимо. Поштујемо. Преносимо.

Преузето са : Завет Предака

ФОТО: фејсбук