Данас је Свети Прохор Пчињски, а обиљежавају се и Митровске задушнице

Пише: српскопитање

Српска православна црква данас слави Преподобног Прохора Пчињског.

Први дан након Светог Луке, Српска православна црква и њени верници, обележавају празник посвећен Светом Прохору Пчињском. Данас је и манастирка слава једног од највећих манастира на југу Србије, Преподобног Прохора Пчињског, који је основан пре више од 950 година, а за који се везују бројна веровања.

Ко је био Преподобни Прохор Пчињски?

О пустињаку Прохору Пчињском се зна да је живео почетком 11. века. Још као младић отишао је у испосништво, прво у нагорички крај а затим је уточиште нашао на планини Козјак. Легенде кажу да није видео људско биће више од 30 година, све до сусрета са будућим византијским царем Романом Четвртим Диогеном који је ловио у козјачким шумама.

Следећи рањену срну, византијски племић је пуким случајем стигао до пећине монаха Прохора, а овај му је тада прорекао да ће постати цар.

Можда би и Диоген заборавио на овај случајни сусрет и пророчанство испосника из пећине да му се, када је заиста сео на царски трон, у сну није јавио Прохор и рекао му прекорно: “Ти си заборавио мене старца”. Цар тада одлази на Козјак и тражи пећину где су се срели. Наћи ће је тек после дуге потраге, а у њој и посмртне остатке старца који се упокојио.

Према веровању, још тада су почела да се дешавају чуда. Прво већ када је цар Диоген решио да подигне цркву у Старом Нагоричану. Када су, међутим, покушали да однесу Прохорове мошти, оне су остале као приковане за земљу. Монах Прохор ни мртав није желео да напусти пчињски крај. Тако је од речног камена направљена мала црква и у њу је положено тело свеца. Више од 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу богомољу.

Народна веровања и обичаји

Свети Прохор Пчињски је једини светитељ у Српској православној цркви који непрестано точи свето миро из светих моштију. Зато је јако поштован међу верници, а многи долазе да му се поклоне и виде ово чудо.

Препричавају се разна искуства верника, многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир. Нестају бриге, главобоље и недоумице које разарају дух и тело.

Молитва за исцељење

Велику победу храбро си показао, оностраном божанском љубављу разгоревши се, цара пролазног и све красоте презрео си, на гори Козачкој настанивши се, са ње на небеса отишао си к Цару царева, Прохоре: моли се непрестано за све нас.

Данас су и Митровске задушнице

На данашњи дан се обележавају и Митровске задушнице, један од четири највећа празника који се посвећује мртвима.

Заједничко за задушнице у свим крајевима јесте излазак на гробље и организовање послужења на гробу. Некад су то само пита, пециво, кафа и вода. Понегде се изнесу кувана јаја и печење. На гробљу се ваља послужити макар једним залогајем, обичаја ради.

Извор: Србске новине