Кад Хрвати славе…

Пише: српскопитање

Хрватски државни врх јуче прославља 1.100 година имагинарног хрватског краљевства испред овог украденог споменика српске историје!

На слици са хрватским премијером налази се крстионица српског кнеза Вишеслава, који је владао Србијом од око 780. до око 814. године.

Кнез Вишеслав је други познати српски кнез, након кнеза Дервана из раног 7. века.

Како знамо да је кнез Вишеслав који је израдио ову крстионицу био Србин и како знамо да је овај објекат испред ког се сликају ови хрватски лопови, један од најранијих споменика српске националне културе.

Српски кнез Вишеслав припадао је првој српској познатој династији Властимировића и његово име можемо наћи у спису „Πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν Ρωμανόν“ ромејског цара Константина VII Порфирогенита.

Вишеславово име је записано у овом облику „Βοισέσθλαβος“.

Уз Порфирогенитов спис, још једно поуздано помињање српског кнеза Вишеслава је ова крстионица са натписом у ком се помиње његово име.

Обевештајни спис ученог ромејског цара Константина Порфирогенита помиње српског кнеза Вишеслава овако:

„…пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син а потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)…“

Вишеслав је и једини владар међу свим Словенима, који се појављује у историјским изворима 8. века.

У време 8. века, нећете наћи ни неког руског, пољског, нити чешког владара, што не значи да они нису постојали, већ једноставно нису записани у изворима савременика.

Поготово нећете наћи новонастале и измишљене нације који се свим силама упињу да измишљају своју историју, попут Хрвата.

Вишеславово име је такође јасно записано на овој крстионици, која је направљена како би се српски народ крштавао у хришћанску веру (у то време је још увек постојала једна и неподељена хришћанска Црква).

На крстионици на латинском језику постоји следећи натпис:

„HEC FONS NEMPE SVMIT INFERMOS VT REDDAT ILLVMINATOS. HIC EXPIANT SCELERA SVA OVD(SIC) DE PRIMO SVMPSERVNT PARENTE VT EFFICIANTUR CHRISTICILE. SALVBRITER CONFITENDO TRINVM PERENNE. HOC IOHANES PRESBITER SVB TEMPORE +WISSASCLAVO+ DVCI(SIC) OPUS BENE COMPOSVIT DEVOTE IN HONORE VIDELICET SANCT, IOHANES BAPTISTE VT INTERCEDAT PRO EO CLIENTQVE SVO“.

У преводу на српски то значи:

„ОВАЈ ИЗВОР НАИМЕ ПРИМА СЛАБЕ ДА ИХ УЧИНИ ПРОСВЕТЉЕНИМА. ОВДЕ СЕ ПЕРУ ОД СВОЈИХ ГРЕХОВА, КОЈЕ СУ ПРИМИЛИ ОД СВОГ ПРВОГ РОДИТЕЉА, ДА ПОСТАНУ ХРИШЋАНИ, СПАСОНОСНО ИСПОВЕДАЈУЋИ ВЕЧНУ ТРОЈИЦУ. ОВО ДЕЛО ПОКАЗАНО УЧИНИ СВЕШТЕНИК ЈОВАН У ВРЕМЕ КНЕЗА +ВИШЕСЛАВА+ И ТО У ЧАСТ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА ДА ПОСРЕДУЈЕ ЗА ЊЕГА И ЊЕГОВОГ ШТИЋЕНИКА“.

То што је крстионица исписана на латинском језику, не треба да чуди јер су Срби у првим таласима примали хришћанство из (тада још увек православног) Рима.

Да је то тако видимо и по црквеној терминологији која до дан данас живи међу Србима, а потиче из латинског попут „COMpater“ из ког потиче наш „КУМ“ или „altare“ тј. наш „олтар“ или „oleum“ „уље“ итд.

Као и све српско, Хрвати данас присвајају ову крстионицу иако једини Вишеслав који се помиње у историји је српски кнез из дела Константина Порфирогенита.

Не постоји у историји било када забележен неки хрватски кнез под именом Вишеслав!

Једини Вишеслав ког историја познаје је српски кнез који је владао Србијом од око 780. до око 814. године.

Крстионица се највероватније налазила на Превлаци у Боки которској, у православном манастиру Светог Архангела Михаила (мада има и теорија да се налазила у Рашкој), одакле је однета у Венецију средином 15. века приликом рушења ове српске светиње од стране ватрених римокатолика Венецијанаца, који су вековима окупирали Боку.

Први пут крстионица је уочена 1853. године у римокатоличком капуцинском манастиру „Реденторе“ на острву „Guideccha“ у Венецији, одакле је пребачена у музеј млетачког племића Теодора Корера „Correra Muzeum“.

Тада су почеле спекулације да она припада некаквом имагинарном хрватском кнезу Вишеславу за чије постојање не постоји ни један једини доказ у историјским изворима и археолошким налазима.

Фашистичка Италија је за време НДХ крстионицу пренела у Павелићеву Независну државу Хрватску 1942. године и зато се данас налази у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту.

Крстионица српског кнеза Вишеслава биће наредних месеци изложена у галерији Кловићеви двори, Језуитски трг 4, Загреб.

Позивамо све Србе да оду у Загреб и виде овај величанствени споменик српске националне културе!

Преузето са Фејсбук странице Историја Срба.

ФОТО: фејсбук