Масакар у Драгинцу – побијено цијело село
Пише: српскопитање
Масакр у Драгинцу је назив за масовна стрељања становника Јадра која су извршиле немачке окупацијске снаге, на данашњи дан, у периоду од 14. до 19. октобра 1941. године за време Другог светског рата. Тада је у селима Драгинцу, Јаребицама, Великом Селу, Цикотама, Чокешини, Новом Селу, Текеришу, Филиповићима, Горњим и Доњим Недељицама, Горњој и Доњој Бадањи, као одмазда, стрељано 2950 становника, од мале деце до жена, мушкараца и стараца, када су спаљена читава села и побијена сва стока.
Народ, посебно млади мало знају о стравичном покољу од 14. до 19. октобра у селима долине Јадра, Драгинцу, Коренити, Великом Селу, Цикотама и суседнима где је стрељано 2.950 недужних сељака.
Само у Драгинцу њих око две хиљаде. То је јединствени случај да цело село буде побијено!
То је био прави покољ народа. Поред одраслих фашисти су на најзверскији начин убијали и децу у колевкама па и новорођенчад.
Побијено је и масакрирано 305 деце млађе од десет година. Јер Срби су били криви, криви што су Срби, што су непокорни, православци и зато што су живи.
У Драгинцу је 14. октобра стрељано близу 3.000 цивила, а преживело је само неколико. Једна од њих била је и Стојанка, која је тада имала само осам година и требало је да пође у школу, када се нашла пред упереним пушкама стрељачког строја.
“Тог дана појавили су се Немци. Газили су преко баште и ногама обарали тарабе, а онда нас окупили на једно место. Било је комешања, жене су плакале и молиле да децу пусте, али немачки војници су били неумољиви.
Само се зачуо рафал и после пар секунди око себе сам видела барутни дим, као и гомилу попадалих људи.
Брзо сам легла преко леша једног младића, а један Немац је дошао и стао поред мојих ногу. Оне који су јецали или давали знаке живота упуцао је из пиштоља. Сваког тренутка сам чекала да и у мене запуца. То се није десило, преживела сам, али сам на том језивом месту провела три дана и три ноћи. Сама међу лешевима.”
ФОТО: фејсбук
