Мајор Милан Тепић учинио херојско дјело

Извор: агенције

Српски народ мора бити захвалан за херојско дјело које је учинио мајор Милан Тепић, саопштио је данас из дубички одбор Организације старјешина Војске Републике Српске, поводом 34 године од погибије мајора Тепића.

„Морамо бити захвални мајору Тепићу, као и све и једном палом борцу, на слободи коју уживамо. У њихово име морамо бити јединствени и сложни, јер само тако можемо и морамо сачувати нашу Републику Српску која је гарант опстанка Срба на својим вјековним огњиштима“, наведено је у саопштењу.

У Козарској Дубици данас ће бити обиљежене 34 године од погибије народног хероја мајора ЈНА Милана Тепића, који је у Бјеловару дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике.

Због овог чина који се догодио на данашњи дан 1991. године, Тепић је постухмно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен је за народног хероја.

Мајор ЈНА Милан Тепић погинуо је на данашњи дан 1991. године одбијајући да преда наоружаним побуњеницима под командом Загреба складиште с војном опремом у Беденику код Бјеловара.

Тепић, који је тада имао 34 године, активирао је експлозив и дигао у ваздух хангар складишта, жртвујући себе. У јеку разбијања Југославије, Тепић се као старјешина Југословенске народне армије налазио на дужности у Бјеловару.

Пошто су хрватске паравојне формације, зване Збор народне гарде, блокирале војне објекте у том граду и околини, под блокадом се нашла и касарна „Божидар Аџија“. Циљ хрватских паравојних снага посебно је било овладавање складиштем „Барутана“ гдје су се налазиле резерве војне опреме, наоружања и муниције, у шуми у Беденику, код Бјеловара.

Пошто се тада налазио на дужности која је подразумијевала обезбјеђење складишта у Беденику, суочен с наоружаном гомилом, припадницима хрватских паравојних формација који су захтијевали неизоставну предају великог складишта опреме ЈНА, мајор Тепић је, попут војводе Стевана Синђелића у Боју на Чегру у Првом српском устанку маја 1809, подигао у ваздух хангар складишта жртвујући себе, преноси Тањуг.

Мајор Милан Тепић, потом одликован највишим југословенским Орденом народног хероја, рођен је јануара 1957. у Комленцу, код Козарске Дубице.

Војнотехничку академију започео је у Загребу 1975. године, послије основног и средњошколског образовања у родном Комленцу, а потом и у Козарској Дубици. Посљедњих година, као старији гимназијалац, био је војни стипендиста.

Пошто је војно школовање успјешно окончао 1980. године, на дужности се налазио у Славонској Пожеги, а од 1986. у механизованој бригади гарнизона у Вараждину, гдје је децембра 1990. ванредно унапријеђен у чин мајора.

Маја 1991. услиједила је прекоманда у Бјеловар, гдје се нашао у 265. моторизованој бригади.

На дужности у Бјеловару, међу његовим обавезама било је и обезбјеђење складишта „Барутана“ смјештеног у оближњем Беденику.

Испоставило се да је због великих залиха војне опреме управо складиште „Барутана“ било посебно важно побуњеничким властима у Загребу.

По механизму који је био уобичајен у систему организације бјеловарске касарне „Божидар Аџија“ старјешине из Команде у Беденику су се на дужностима налазиле у смјенама по десет дана.

Тако се догодило да се у пресудном моменту, крајем септембра те 1991. на тој дужности као старјешина у смјени нашао мајор Милан Тепић.

Претходно, ситуација у тој регији је била напета у дужем периоду, а посљедњих мјесеци критична пошто су власти у Загребу организовале и наоружале припаднике ХДЗ и слично у паравојне формације с циљем блокада објеката Југословенске народне армије.

У том граду опсадом је заповиједао Јуре Шимић, формално предсједник Кризног штаба Бјеловара.

Паралелно, у објектима ЈНА ситуација је била збуњујућа, имајући у виду опште околности. Са једне стране, пристизала су нејасна, конфузна наређења више команде која су чак одржавала привид редовних прилика, а истовремено видна су била бројна дезертерства, пошто је највећи дио војника несрба бјежао. Такође, хрватске власти онемогућавале су снабдијевање, везе су биле ометане или прекинуте. Струја и вода прекинуте.

У критичном периоду, објекат у Беденику обезбјеђивало је, поред мајора Тепића, десетак војника са једним потпоручником.

У очигледно безизлазној позицији, одлучан да не попусти, одсјечен од веза са командом, опредијељен да војни материјал не препусти непријатељу, мајор Тепић је у 10.40 часова изазвао експлозију жртвујући себе. Складиште које је претходно било минирано одлетјело је у ваздух.

Претходно, мајор Тепић је правовремено војницима под његовом командом наредио да се повуку на безбједне локације.

Услиједила је експлозија велике разорне снаге, када је погинуло и једанаест припадника хрватских паравојних снага, учесника опсаде.

Уочи активирања експлозива, погинула су двојица војника југословенске војске Стојадин Мирковић и Драган Драгановић. Обојица су одбили да се повуку, односно нису послушали наредбу мајора Тепића да одступе.

Сматра се да се магацину у Беденику налазило око 170 тона противтенковске муниције, мина, и других експлозивних средстава, распоређено у више објеката, хангара. Мајор Тепић је у ваздух дигао један од пет објеката.

Послије предаје, убијени су командант касарне Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић, капетан прве класе Драгиша Јовановић, као и старији водник Ранко Стевановић командир страже Беденика.

У тој касарни су такође погинула још шесторица припадника ЈНА. Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након тортуре у логорима у Бјеловару, размијењени 9. новембра 1991.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара, издвојени су и четири дана потом стријељани у шуми Чесма, код Малог Коренова.

Предсједништво СФРЈ одликовало је постхумно мајора Милана Тепића највишим југословенским признањем, Орденом народног хероја.

Његов херојски чин обезбиједио му је трајно сјећање сународника. По Милану Тепићу названа је касарна Војске Србије у Јакову код Сурчина, а Република Српска установила је Орден за посебне заслуге „Милан Тепић“.

Споменик народном хероју Милану Тепићу откривен је септембра 2017. у Београду, на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића, на Дедињу у непосредној близини улице која носи Тепићево име.

ФОТО: фејсбук