Они су најмлађе жртве „Олује“

Пише: српскопитање

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију), у саставу тадашње Републике Српске Крајине (РСК).

Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УНПРОФОР -а (сектори “Југ” и “Сјевер”) и да су дан пре представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

И кад је престао сваки отпор СВК, агресор је убијао људе који нису хтјели или могли са својих вјековних огњишта, али и оне у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске (РС).

Према јединим релевантним подацима, ДИЦ “Веритас”-а убијено је и нестало више од 1.903 Срба од чега 1.247 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 564 (30%) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од “црних рекорда” грађанског рата деведесетих прошлог века на просторима претходне Југославије.

Међу жртвама је и дванаесторо деце. Најмлађе жртве хрватске агресије били су тромесечна Андријана Шкорић и Мило Вујић, стар тек годину година.

Према подацима ВЕРИТАС-а, најмлађа жртва злочиначке акције „Олуја“ али и читавог периода хрватске агресије (1991-1995) била је двомесечна беба Андријана Шкорић, кћи Зорана. Рођена је 03.06.1995. у Глини где је живела са породицом. Она је са родитељима и родбином насилно протерана од стране хрватске војске из породичне куће у родној Глини. Уместо дечијих песмица, тек што је угледала светлост дана, малена Андријана била је принуђена да слуша звукове топова и граната. Страдала је у избегличкој колони и њено последње пребивалиште била је Приједорска болница која је била премала да прими све рањене жене, децу и старце. Ова недужна девојчица уједно носи епитет и „најмлађе жртве у Приједорској регији“ па чак и у читавој Босни и Херцеговини. Ни прве речи није стигла изговорити, ни проходати а већ је постала жртва крвожедних звери које су је протерале из породичног дома и послале у смрт. Коме је и зашто сметала беба, новорођенче које је од наоружања имала само флашицу са млеком а ни то сама није знала држати ?

Данас би Андријана имала 30 година, исто онолико колико обележавамо од највећег страдања српског народа. Била би данас одрасла девојка, завршила би школе, можда и факултет, бавила би се послом који воли..била би понос своје породице и читаве Глине и Баније где је рођена..И Андријана би попут све остале деце уживала данас у својим младалачким данима и свима изазовима које живот носи…прославила би и матуру, дружила би се са пријатељима, путовала, писала, радовала…нажалост, све те родитељске снове прекинуо је ужасни рат и безумна жеља за „чистом хрватском државом“. Због исте безумне, фашистичке идеје током 1941. више од 80 000 српске деце је изгубило животе.. и они су баш као и Андријана имали на право на живот!

Нешто старији био је и Мило Вујић, дечак од годину дана. Мило је рођен 17.01.1994. такође у Глини, а живео је у месту Војишница. Убијен је са својим родитељима 7. августа на обронцима Петрове Горе. Срби са подручја Војнића су се, бежећи испред „Олује“ окупили на превоју Биљег, одакле су, ноћу 6-7. августа, кренули преко Петрове Горе према Топуском, где је била команда Кордунашког корпуса. Међу њима је био и Неђељко Вујић (25), из Војишнице, са невенчаном супругом Горданом Билбијом (20), рођеном у селу Марини код Санског Моста и њиховом бебом.

Млади и неискусни, покушали су спасу живе главе и склоне се од немилосрдних непријатеља који су тих дана убијали све пред собом. Вујићи су се привремено склонили у једну кућу у селу Кључар. Међутим, кобног дана хрватски војници су извршили напад на ту кућу и починили масакр. Кућа се од детонације урушила затрпавши трочлану породицу. Сви троје су брутално убијени и две ипо деценије се воде на листи несталих.

Године 2017. из масовне гробнице у Глини су есхумирани посмртни остаци 36 српских жртава убијених током акције „Олуја“. Од укупног броја ексхумираних, 27 особа су мушког пола, шест женског, једно је дете, док за посмртне остатке две особе није било могуће одредити пол. Према изјави Саве Штрбца, директора ДИЦ Веритас, дечији посмртни остаци вероватно припадају Вујић Мили, детету које је заједно са родитељима страдао 7. августа на обронцима Петрове Горе. Судови у Војнићу и Приједору су, пре више година, у ванпарничном поступку, на предлог њихових родитеља, на основу казивања сведока, утврдили смрт Неђељка и Гордане, која је и уписана у матичне књиге умрлих.

У уверењу да су њихови посмртни остаци потпуно уништени, Неђељкови родитељи су повукли захтев за тражење његових посмртних остатака, док Горданини родитељи, који живе у Приједору, и даље трагају за кћерком и унуком, известили су медији пре неколико година. Ексхумација дечијих посмртних остатака на Новом гробљу у Глини, Неђељковим и Горданиним родитељима даје наду да је ипак нешто од њих остало, а да ли је нада оправдана показаће идентификација методом анализе ДНА, јавили су тада медији. Међутим, након те објаве нису више даване информације о овој есхумацији те је остало непознато јесу ли Вујићи идентификовани.

Уместо да буду поносни на њихове успехе, да се радују сваком дечијем осмеху, да уживају у њиховом одрастању, родитељи убијене српске деце само иду на гробља, у тишини и црнини обележавају њихове годишњице, о својој деци причају само у прошлом времену са тугом, неверицом, носталгијом и сетом…јер та деца никада нису одрасла!

ВЕРИТАС располаже поузданим подацима за још 163 регистрована гробна мјеста у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци смртно страдалих Срба на поменутом подручју и у истом периоду, који и двадесетчетири године по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумације.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.284 (67%) лица, док се на евиденцији несталих води још 619 (33%) лица, од чега 469 (76%) цивила, међу којима 240 (51%) жена.

Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

Осим двомесечне Андријане Шкорић и Миле Вујића, старог годину дана, током „Олује“ су убијени и Синиша Добрић /12/, Жарко Рајић /9/, Невенка Рајић /11/, Дарко Вуковић /13/, Јовица Дрча /6/, Милан Јокић /17/, Драган Тркуља /17/, као и Душан Ђерић /15/, његова сестра Драгана Ђерић /17/ и Маријана Познановић /17/.

ФОТО: фејсбук